Клинички центар Бањалука посјетио је представник фирме „Ацтавис” како би нашим најмлађим пацијентима уручио пакетиће поводом предстојећих празника. Поклон пакетићи су садржавали учила која помажу у усвајању неопходних знања и савладавања сложених животних вјештина.
Перкутана иглена биопсија, минимално инвазивна процедура биопсије ткива пацијента урађена је на јетри пацијента под контролом ЦТ-а по први пут у Заводу за радиологију Клиничког центра Бањалука. Пацијент коме је урађена интервенција болује од тумора плућа и истовремено има суспектну промјену на панкреасу и метастатске депозите по јетри. Интервенција која је трајала пола сата је протекла без компликација, а рађена је у локалној анестезији. Перкутана иглена биопсија ће одредити примарно поријекло метастаза и промјене на панкреасу на основу чега ће се одредити најбољи хируршки и онколошки третман за пацијента. Пацијент је постпроцедурално збринут и праћен у Клиници за абдоминалну хирургију и након 24 сата отпуштен кући у добром општем стању.
Интервенција које ће се изводити као стандардна процедура у Заводу за радиологију Клиничког центра Бањалука је минимално инвазивна интервенција која је у свијету најсавременија процедура за узимање узорака ткива.
Процедуру је урадила интервентни радиолог др Вања Сопренић специјалиста, уз помоћ радиолошког техничара Миће Шарића, медицинске сестре Љубице Латиновић, инжињера Небојше Вулина и начелника Завода за радиологију Клиничког центра Бањалука мр. др Саше Вујновића.
Овом процедуром се значајно смањује ризик за пацијента јер се ради у локалној анестезији једним малим убодом игле у кожу, интервенција је безболна, а пацијент сутрадан иде кући. Значајно су смањени трошкови лијечења, а смањено је трајање боравка пацијената у болници.
Клинички центар Бањалука пружиће институционалну подршку аутистима и њиховим породицама, договорено је на састанку в.д. директора Клиничког центра Бањалука, др Душка Рачића и начелника Клинике за психијатрију, др Нере Зивлак-Радуловић с представницима Удружења за помоћ лицима с аутизмом „Дјеца свјетлости“ Бањалука.
„Иницијатива Клиничког центра Бањалука дио је активности у оквиру хуманитарне акције „С љубављу храбрим срцима“ коју организује Кабинет предсједника Републике Српске, те допринос Клиничког центра Бањалука подизању свијести о посебности аутизма и потребама аутиста, те подршке аутистима и њиховим породицама,“ рекао је др Душко Рачић, в.д. директора Клиничког центра Бањалука. Сарадња Клиничког центра Бањалука и Удружења подразумијеваће подршку Клиничког центра у смислу обезбјеђења стручних кадрова неопходних за рад с дјецом и одраслим којим је дијагностикован аутизам, прије свега, психолога, дефектолога, те дјечијих и клиничких психијатара.
„Јако нам је драго да смо имали састанак с представницима овог Удружења,премда ми већ дуго пружамо професионалну подршку и помоћ овом Удружењу.Дијагностика аутизма се већ дуго ради на нашем Одјељењу за дјечију психијатрију Клинике за психијатрију. Наши љекари пружају и ванболничку, ванинституционалну подршку породицама и особама обољелим од аутизма, а у наредном периоду смо договорили још чвршћу сарадњу и несебичну професионалну помоћ,“ рекла је др Нера Зивлак Радуловић, начелник Клинике за психијатрију Клиничког центра Бањалука.
„Много нам значи подршка Клиничког центра Бањалука и коначно да је неко препознао наш проблем и нашу борбу за аутисте у Републици Српској. До сада нисмо имали заиста ништа, борили смо се сами, а сада видимо да су сви озбиљно схватили тај проблем и да покушавају да нам помогну да то ријешимо на правом нивоу. Надамо се да ће се и надлежна министарства укључити у отварање центра штоје био наш циљ“, рекла је Мирјана Којић,предсједник Удружења „Дјеца свјетлости“.
У Републици Српској регистровано је 135 дјеце којим је дијагностикован аутизам. Позивом на хуманитарни број 1458 грађани могу да се укључе у прикупљање новца с циљем подршке аутистима и њиховим породицама.
Љекари Пејсмејкер центра Клиничког центра Бањалука мр сц. др Драган Унчанин и мр сц. др Борис Гороња обавили су двије сложене операције у Клиници за кардиоваскуларне болести уз асистенцију др Cezara Kacena из Универзитетске клинике у Бечу (АКХ). Пацијентима са срчаном инсуфицијенцијом била је потребна уградња ЦРТ система (ресинхронизациона терапија). Пријатељска посјета др Cezara Kacena, признатог стручњака из области пејсинга и ресинхронизационе терапије, наставак је дугогодишње сарадње између Клиничког цента Бањалука и Универзитетске клинике у Бечу гдје су се и усавршавали љекари из Пејсмејкер центра Клиничког центра Бањалука.
Клинички центар Бањалука већ шест година успјешно сарађује с Универзитетском клиником у Бечу, посебно када су у питању трансплантације срца. Трансплантација срца у Бечу успјешно је обављена за 6 пацијената из Републике Српске, а још три пацијента на листи су чекања. Најзаслужнији за сарадњу двије здравствене установе из области трансплантације срца је проф. Андреас Цукерман, а сарадња се наставља између нашег Пејсмејкер центра и Пејсмејкер центра АКХ у Бечу.
Тим за трансплантацију Клиничког центра Бањалука заједно са тимом Војно-медицинске академије Београд 06. децембра 2013. године обавио је 12. трансплантацију бубрега. Ово је четврта трансплантација бубрега урађена у Клиничком центру Бањалука у овој години. Трансплантирани пацијент А.Д. (36) и донор А. М. (66) се осјећају добро, постоперативни ток је протекао уредно и без компликација.
Након успјешно обављене 12. трансплантације доц. др Александар Томић из ВМА Београд заједно са тимом Клинике за васкуларну хирургију и Клинике за анестезију и интензивно лијечење урадио је и операцију анеуризме трбушне аорте. Ријеч је о пацијенту који је имао велику анеуризму трбушне аорте попречног промјера 11,5 цм у дужини 17 цм, те је практично цијела трбушна шупљина била испуњена анеуризмом. Интраоперативно је констатовано да се ради и о хроничној руптури, а почетак анеуризме је био непосредно испод десне бубрежне артерије.Сам оперативни захват је протекао без компликација и релативно кратко је трајао. Пацијент је први постоперативни дан из јединице интензивне његе пребачен у Клинику за васкуларну хирургију и стабилног је здравственог стања.
05. децембра 2013. године Клинику за васкуларну хирургију Клиничког центра Бањалука је посјетио тим из Чешке развојне агенције у склопу пројекта „Подршка изградњи капацитета и техничка помоћ за васкуларну хирургију у БиХ“, насталог након потписивања Меморандума о разумијевању између Амбасаде Републике Чешке у БиХ, Чешке развојне агенције, Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Клиничког центра Бањалука, Клиничког центра Универзитета у Сарајеву и Опште болнице у Фочи. Циљ посјете је да се на лицу мјеста виде услови и капацитети Клинике за васкуларну хирургију Клиничког центра Бањалука, донирана опрема, те да се разговара са љекарима о будућој сарадњи, едукацији и донацији медицинске опреме која недостаје како би се унаприједио рад ове клинике.
Начелник Клинике за васкуларну хиругију др Новица Васић је рекао: „ У склопу овог пројекта Клиници за васкуларну хирургију је дониран ултразвук и основни сет инструмената за васкуларну хирургију, те универзални ретрактор за потребе Клинике за васкуларну хирургију. Опремању хируршких сала претходило је стручно усавршавање шест васкуларних хирурга и хируршке сестре Клиничког центра Бањалука у најпрестижнијим болницама кад је у питању ова област медицине у Брну и Прагу, у земљи која је позната по – васкуларној хирургији. Ми смо заинтересовани за наставак сарадње и поновио бих оно што сам рекао његово екселенцији амбасадору Републике Чешке да би вољели да и даље учествујемо на тренингу у активнијој форми јер 
знамо да постоје законске препреке у учествовању странаца у операцијма, те да се обаве разговори на ту тему. Иначе, ми смо импресионирани развојем медицине у Чешкој републици, те условима у којим ваши љекари раде. Надам се да ћемо и у будућности наставити сарадњу. “
Ивана Пејић-Поволна испред Чешке развојне агенције је рекла: „Ја сам задужена за мониторинг и имплементирање нових пројеката на Балкану, те сам први пут у овој болници. Задовољна сам посјетом јер видим су људи повећени ономе што раде. Ситуација је још тешка са фондовима и инвестицијама, али се ми трудимо да унаприједимо бар једну грану медицине. Зато је Република Чешка у БИХ већ неколико година у сектору здравства, а прво је то био велики пројекат у вези са васкуларном хирургијом које подржало Министарство индустрије Чешке. Чешка развојна агенција је препознала да то што је урађено до сада имало врсту напретка и наставићемо са сарадњом. Фокус је на достављању трајније опреме, али што је најважније наставићемо са едукацијом љекара и сестара јер је то најважније, циљ је још боље оспособљен кадар.“
Савјетовалиште Клинике за инфективне болести обиљежиће и ове године Свјетски дан AIDS-a у намјери да пружи свесрдну подршку особама које живе са HIV-ом, ту међу нама, а и у свијету.
Према UNAIDS report on the global AIDS epidemic 2013 процјењује се да у свијету тренутно живи 35.3 милиона људи с овом болести, која је почетком осамдесетих година двадесетог вијека, када је откривена, поставила пред свијет дотад невиђене медицинске, социјалне и правне изазове. Од почетка ове пандемије инфекцију је стекло око 75 милиона људи. У нашој средини са HIV-ом се живи од 1989.године.
Захваљујући примјени високо активне антиретровирусне терапије од 1996.године до данас број умрлих се знатно смањио (2005.год. од AIDS-a је у свијету умрло 2.3 милиона људи, а 2012.године 1.6 милиона људи). Лијекове добија 9.7 милиона обољелих од ХИВ болести, што је само 61% оних којима су потребни.
У Републици Српској у 2013.години добили смо осам нових болесника обољелих од HIV болести, пет мушкараца и три жене. Под нашим надзором је тренутно 37 особа које живе са HIV-ом, 30 мушкараца и 7 жена. Антиретровирусном терапијом лијечи се њих 34. Уназад двије године нисмо имали леталних исхода код ових пацијената, иако је код њих четверо болест препозната у терминалној фази, када су задовољени критерији дијагнозе AIDS. Рано препознавање болести и укључивање антиретровирусне терапије док је још имуни апарат у доброј функцији (CD4 лимфоцити < 500 cells/ul) гарантује дуг и квалитетан живот, под условом да се лијекови редовно узимају под надзором специјалисте до краја живота. Велико охрабрење дали су примјери успјешног рјешавања HIV инфекције код трансплантираних коштном сржи даваоца који су имали делта-32 мутацију и стога одсутне кемокинске корецепторе CD4 лимфоцита, те је усмјерило истраживања нових лијекова у овом смјеру (блокада кемокинских корецептора).
Иако су резултати лијечења HIV болести, без обзира, у којој фази је оно започело, такви да се називају Лазаровим синдромом (Исус је Лазара подигао од мртвих) те пружају охрабрење и наду обољелим, забрињавају стигма и дискриминација ових пацијената, који су велики проблем и у знатно напреднијим срединама него што је наша. Ове пацијенте не одбацују само лаици и неинформисани, већ и медицински професионалци. У нашој средини још увијек медицинску помоћ обољелом од HIV болести одбијају пружити они који су се на то обавезали Хипократовом заклетвом, а на сахрану умрлог од AIDS-а не долазе ни свештена лица, која се у обраћању јавности поводом вјерских празника не устручавају да ову болест назову Божјом казном онима који не живе у складу са Божјим заповијестима.
Управо зато ентузијасти Савјетовалишта Клинике за инфективне болести сваке године добровољним радом у своје слободно вријеме, а уз подршку Глобал фонда (који је набавио тестове) и невладиних организација (ААА, Удружење обољелих од хепатитиса Б18, Викторија, Поента) у задњој седмици новембра и првој седмици децембра пружају свим заинтересираним услуге бесплатног, анонимног, добровољног и савјетованог тестирања на HIV према распореду који је у прилогу, а са циљем да се о овој проблематици што више ново научи, те да се разбију предрасуде о обољелим, у основи којих је незнање.
Распоред рада Савјетовалишта Клинике за инфективне болести од 25.11.до 06.12.2013.године можете преузети 
овдје
18. новембра 2013. године је изненада преминуо колега, уважени љекар, офталмолог проф. др сц. мед. Ристо Козомара ( 1948-2013). Његову изненадну смрт дочекали смо са тугом и невјерицом. Проф. др сц. мед. Ристо Козомара је рођен 17. августа 1948. године у Гламочу гдје је завршио основну школу. У Бањалуци завршава Гимназију, а потом у Сарајеву уписује Медицински факултет који завршава са одличним оцјенама. По завршетку факултета специјализацију из области офталмологије уписује у Београду. Након завршеног факултета радио је као љекар опште праксе Дома здравља у Скендер Вакуфу/Кнежево, након чега је обављао и директорску функцију у истој установи. У Клиничком центру Бањалука је радио у периоду од 1980. до 2003.године, гдје је обављао је низ функција, петнаест година је био у улози начелника Клинике за очне болести гдје је својим несебичним и срчаним приступом према пацијентима и залагањем унаприједио рад Клинике за очне болести. Након тога, у периоду од 2003. до 2007. године је обављао функцију генералног директора Клиничког центра Бањалука гдје је својим залагањем и личним примјером утицао на повећање обима дијагностичко-терапијских процедура у лијечењу пацијената. Не можемо да не споменемо ни његов педагошки рад јер је као професор на Медицинском факултету Бањалука несебично преносио своје знање и искуства будућим љекарима. Обављао је функцију предсједника Удружења офталмолога РС, а био је и члан Коморе доктора медицине РС и члан предсједништва Доктора медицине РС. Пред крај живота је обављао функцију Ректора Паневропског универзитета „Apeiron” Бањалука. Био је посебан, а обичан, био је велики, а скроман. Више га нема међу нама, али остаје дубоко урезано његово дјело у нашим срцима, мислима, ријечима. Нека му је вјечна слава и хвала.
Комеморативна сједница поводом смрти проф. др сц. мед. Ристе Козомаре ће се одржати у сриједу 20. новембра 2013. године у 11:00 часова у Банском двору, а сахрана ће се одржати истог дана у 14:00 часова на гробљу Свети Пантелија (Борик) у Бањој Луци.
Клинички центар Бањалука у првих 9 мјесеци 2013. године лијечио је 52 и по хиљаде пацијената над којим је проведено више од милион и по појединачних дијагностичких и терапијских процедура. Хируршке клинике Клиничког центра Бањалука обавиле су 32 хиљаде оперативних захвата. Највећи број оперативних захвата урађен је на Клиници за гинекологију и акушерство, која је од почетка године обавила 6600 оперативних захвата. У Клиници за општу и абдоминалну хирургију, Клиници за трауматологију и Клиници за урологију обављено је 8000 операција за 9 мјесеци.
„Брига о више од хиљаду пацијената који су сваки дан смјештени на нашим клиникама, око 5500 хиљада појединачних процедура дневно, око 120 операција дневно, све су то подаци који показују да је Клинички центар највећа и најважнија здравствена установа у Републици Српској и носилац здравственог система Републике Српске. Ми смо одлучни у мисији да водимо процес развоја здравства Републике Српске и зато свакодневно улажемо максималне напоре да пружимо што бољу и ефикаснију здравствену заштиту. Да бисмо остварили још боље резултате и лијечили наше пацијенте по стандардима европских болница потребан је тимски рад, подршка Фонда здравственог осигурања и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, “ рекао је др Борис Гороња, помоћник директора Клиничког центра Бањалука за медицинске послове. Клинички центар Бањалука у октобру је провео више од 6000 различитих дијагностичких и терапијских процедура и побољшањем услуга остварио рекордан број бодова од кад је уведен DRG систем (метода за обрачунавање вриједности болничких услуга класификацијом болнички лијечених пацијената) у априлу 2011. године. Клинике Клиничког центра у октобру су провеле процедуре вредноване износом од 5500 бодова према ДРГ систему, што је за хиљаду бодова више у односу на претходни мјесец и мјесечни просјек вриједности услуга од почетка ове године.
Терапијска едукација обољелих од шећерне болести представља темељ фармаколошког успјеха у клиничкој пракси. Обољели од шећерне болести, оспособљени знањем о својој болести И лијечењу, преузимају активну улогу у вођењу болести и лакше остварују циљне вриједности гликемије и ХбА1ц, што може успорити прогресију болести и одложити компликације. Структурисани модел едукације у лијечењу шећерне болести типа 1 код одраслих особа у Клиничком центру Бањалука примјењује се од 2008. године када су у организацији фармацеутске компаније Роцхе-диагностицс на Свеучилишној клиници за дијабетес “Вук Врховец” у Загребу едукована три љекара и двије медицинске сестре за спровођење “Accu Chek” програма едукације са основама Düsseldorf-ског модела ) за пацијенте на интензивираном инзулинском лијечењу. Едукацијом о ШБ, савладавањем терапијских вјештина кроз самостално дозирање инзулина према уносу угљенохидратних јединица, савјетовањем о поступцима приликом суочавања са проблемима у току вођења болести, пацијенти се мотивишу на активну бригу о свом здрављу. Рад у оквиру едукативног програма са одраслим особама обољелим од шећерне болести типа 1 на интензивираном инзулинском лијечењу у Клиничком центру Бањалука евалуиран је у неколико наврата, а резулатати истраживања су објављени у међународној ревији и на више стручних скупова. Евалуиран је утицај едукације на гликорегулацију током 12 мјесеци, при чему је вриједност HbA1c смањена за 1,8 % у првих шест мјесеци, односно 1,2% након 12 мјесеци од спроведене едукације. Укупна дневна доза је значајно смањена по обављеној едукацији са 39,81 и.ј. на 36,55 и.ј. а успјешност на тесту познавања вођења дијабетеса поправљена са 33% на 67%.
Од 2012. године, структурисана едукација обољелих од шећерне болести типа 1 уврштена је на списак услуга Клиничког центра Бањалука које су признате од стране Фонда за здравствено осигурање, чиме је дата институционална подршка едукацији као равноправном терапијском модалитету.
30. октобра 2013. године у Центру за дијабетес и ендокринологију обављена је додатна едукација 4 љекара и 3 медицинске сестре чиме је завршена сертификација свих запослених љекара нашег одјела за извођење “Accu Chek” едукацијског програма за обољеле од шећерне болести типа 1 на интензивираном инзулинском лијечењу. На тај начин обезбиједиће се континуитет у извођењу структурисаног програма едукације и повећати број едукованих пацијената из цијеле Републике Српске. У наредном периоду очекује се примјена “Accu Chek” структурисаних едукативних програма за обољеле од дијабетес мелитуса типа 2 кроз које ће се подићи ниво знања о самозбрињавању, постићи психосоцијално оснаживање и очекивано побољшати гликорегулација најбројније популације обољелих од шећерне болести.
Приручник за мајке о здрављу и дојењу
Кодекси
Политике
Правилник о превенцији и борби против корупције
Мисија и визија сестринства клиничког центра
Процедура донација
Упуство за односе са медијима
Општи услови за провођење клиничких испитивања у УКЦРС
Водич о начину приступа информацијама у Јавној здравственој установи УKЦ РС