Монографија

За носиоца посла на изради монографије именована је библиотекар Клиничког центра проф. Јадранка Сенић.
За носиоца Истраживачког пројекта за писање монографије именовано је Удружење архивских радника Републике Српске које је у сарадњи са Архивом Југославије у Београду и Архивом Босне и Херцеговине обавило неопходна истраживања. Истраживачки пројекат обухватио је: 1. истраживање архивске и документарне грађе, 2. истраживање библиотечке грађе, 3. сређивање архивске и документарне грађе Архива Клиничког центра Бањалука, 4. скенирање и копирање библиотечке и архивске грађе, 5. израду уводног текста „Здравство у Бањалуци до 1945. године“, 6. припрему и обраду фотографског материјала и исписивање легенди.
Обухваћено је здравство овог простора у временском периоду од краја XВИ и почетка XXИ вијека, са посебним акцентом на развој наше установе у периоду од 1879. до 2010. године.
Истраживање архивских фондова и збирки обављено је у: Архиву Републике Српске у Бањалуци, Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву, Архиву Југославије у Београду, Хрватском државном архиву у Загребу, Институту за заштиту здравља Републике Српске, Дому здравља у Бањалуци, Архиву Клиничког центра у Бањалуци и на Медицинском факултету у Бањалуци.

Истраживање библиотечке грађе (монографске публикације, чланци, расправе, периодика) обављено је у: Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци, Специјалној библиотеци Архива Републике Српске, Специјалној библиотеци Музеја Републике Српске, Специјалној библиотеци Института за историју у Бањалуци, Националној и универзитетској библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, Специјалној библиотеци Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, Народној библиотеци Србије у Београду, Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“ у Београду, Специјалној библиотеци Српског лекарског друштва у Београду и Народној и свеучилишној књижници у Загребу.
Истраживачки пројекат је започео у мају 2010. године, а завршен у марту 2011. године. Истраживањем се дошло до података о организационој структури Болнице у Бањалуци која је у различитим временским периодима носила различите називе: државна, градска, среска, општа (опћа) и како су из ње стасали Медицински центар, Регионални медицински центар, Клиничко–болнички центар и Клинички центар Бањалука. Такође, на основу истраживања могу се пратити фазе развоја наше установе и њен руководећи кадар, у периоду од 1879. године до 2010. године (29 фаза, 36 директора).

Концепција

Упоредо са Истраживачким пројектом урађена је концепција монографије и именован стручни тим који ће бити укључен у њену израду. Концепцијом монографије, након уводног дијела под називом „Здравство у Бањалуци до 1945. године“, предвиђен је један општи преглед развоја наше установе у периоду од 1945. до 2010. године. Затим слиједи хронолошка обрада организационих јединица Клиничког центра Бањалука према гранама медицине: конзервативне гране, оперативне гране, дијагностика и фармацеутска дјелатност. У оквиру немедицинске дјелатности биће заступљене све организационе јединице које чине ову дјелатност. Такође, предвиђен је и резиме на енглеском језику. Као посебан додатак уз монографију предвиђено је штампање Абецедног регистра свих запослених у нашој установи у периоду од 1879. до 31.12.2010. године (ца. 11.500 радника).

Сарадници

Стручни тим за израду монографије чине спољни и унутрашњи сарадници. Приликом избора сарадника водило се рачуна о томе да у Стручни тим уђу живи свједоци, оснивачи појединих организационих јединица наше установе, који засигурно најбоље могу да предоче развој своје организационе јединице. Када се говори о сарадницима, поред подјеле на спољне и унутрашње, треба имати у виду сараднике који директно учествују у писању прилога, односно ауторе текстова, али и сараднике као што су: редактор, рецензент, лектор који су у изради монографије незаобилазни, а од њих зависи коначна форма будућег историографског текста. Као што су незаобилазни малоприје споменути сарадници, незаобилазни су и сарадници унутар наше установе који су логистика у изради монографије. Тренутно је на изради монографије ангажовано 67 сарадника; 43 унутрашња међу којима су и четири сарадника за логистику, 24 спољна међу којима су три рецензента, редактор и лектор.
Уређивачки одбор

Како је пракса да се приликом израде монографије именује Уређивачки одбор, то је испоштовано, те је у мају 2010. године именован Уређивачки одбор који броји 14 чланова. Приликом избора чланова Уређивачког одбора водило се рачуна да у њему буду заступљени сарадници, доктори медицине из свих грана медицине, као и сарадници организационих јединица немедицинске дјелатности.

С обзиром да израда монографије подразумијева константну координацију сарадника, уназад четири године одржано је низ састанака са свим именованим сарадницима, с тим да су се посебно одржавали састанци Уређивачког одбора (19 званичних и безброј консултативних састанака).
Објављивање монографије

Било је предвиђено да монографија буде објављена до краја 2014. године, у којој са навршило 135 година од оснивања Опште болнице у Бањалуци као и 20 година рада Клиничког центра Бањалука.Нема сумње да је постојала потреба да се у писаној форми јавности предоче рад и развој наше установе и њена улога и мјесто у систему здравствене заштите становништва ове регије, заснованог на хуманистичким принципима. Пут од болнице до клиничког центра био је дуг, нимало лак и једноставан, временски се протеже кроз три вијека. Без обзира на то, на њему су стасали угледни претходници али и данашњи стручњаци са визијом у здравству. Дешавало се да на том путу недостају простор или опрема а понекад и кадар, али никада није недостајало ентузијазма и чврстог убјеђења да се обавља користан и одговоран посао, при чему се водило рачуна како о достојанству професије, тако и о достојанству пацијента.

Писати и написати, уобличити у хармоничну цјелину људе, догађаје и вријеме који су обиљежили једну здравствену установу није нимало једноставно. Али ако се то не запише, може се десити оно најгоре – као да је није ни било, ма колико она живјела у сјећању. То је обавеза према онима који су је стварали, који су као њени припадници изгубили живот у ратовима на овом простору, којима је пацијент увијек био на првом мјесту. Да би се та обавеза испунила, поред логистике, струке и креативности потребно је и много, много љубави и увјерење да се пише за покољења.

Нека и ово буде подстицај за љекаре у Клиничком центру који су пристали на сарадњу у изради монографије, а застали у писању прилога. Ово је прилика да поред љекарског позива покажу да су дорасли и позиву хроничара њихове професије која је у граду на Врбасу званично афирмисана средином XИX вијека.