Пријатељска донација: 344 душека за боље услове лијечења у Клиничком центру Бањалука
Компанија М:tel донирала је 344 душека за потребе Клиничког центра Бањалука. Пријатељском подршком M:tela укупне вриједности 50 хиљада КМ кревети и собе потпуно су освјежене у 23 клинике Клиничког центра.
„Клинички центар има пријатеље. M:tel је један од оних који су увијек ту. Са задовољством промовишемо ову активност јер желимо да покажемо да постоје компаније које брину, које дијеле своју енергију и своје добро са заједницом у којој послују, које су ту кад је потребно и које схватају значај Клиничког центра. M:tel је препознао ситуацију и донирао нам удобност и квалитет за потребу која у свакодневној борби да обезбиједимо основна средства за лијечење пацијената не доспије на врх листе приоритета за обнављање. Ова врло вриједна донација је сигнал нама да привредна заједница ипак види ту нашу борбу и да је уз нас,“ рекао је др Душко Рачић, в.д. генералног директора Клиничког центра Бањалука.
Компанија M:tel један је од највећих пријатеља и донатора Клинчког центра Бањалука већ дуги низ година, те је ова донација наставак сарадње и препознавања потреба за побољшање услова лијечења и рада у највећој здравственој установи у Републици Српској.
“Овом донацијом смо потврдили своју опредељеност да послујемо друштвено одговорно. Између осталог, омогућили смо мајкама да празник рођења детета дочекају на новим душецима у Клиничком центру Бањалука, али и другим људима да им опоравак буде лакши и бржи. Наша намера је да својим примером мотивишемо и друге привредне субјекте да помогну онима којима је најпотребније,” рекао је Горан Влаовић, генерални директор компаније M:tel.
Примјер је већ слиједила компанија „Schwam“, која је добављач душека, поклањајући Клиничком центру и 240 јастука. Примопредаји донације у Клиници за неурологију присуствовао је генерални конзул Републике Србије у Бањалуци, који је истакао да се хуманитарним активностима M:tela, као компаније с већински српским капиталом, додатно учвршћују везе између Републике Србије и Републике Српске и додао: “Љубав се најбоље манифестује даривањем. Зато, нека и ови дарови буду симбол наше привржености Републици Српској и свим њеним грађанима”.


„Удружење грађана обољелих од лимфома “Снага“ настоји да овом донацијом учини боравак пацијената у Клиници за онкологију и малих пацијената у Одјељењу за хематоонкологију Клинике за дјечије болести Клиничког центра што пријатнијим и да се током лијечења и боравка у болници – јер сви ми се лијечимо овдје -осјећамо што више као код куће,“ рекла је Александра Гордић, предсједник Удружења грађана обољелих од лимфома „Снага“.


“Руковођење и делегирање у здравственој њези”- Биљана Панџић, Завод за медицинску рехабилизацију „Др Мирослав Зотовић“ Бањалука
„ Подаци које ми имамо у Клиници за неурологију показују да су пацијенти који су имали мождани удар у 80-90 % имали повишен крвни притисак, а 80% повишене масноће у крви. Према посљедњим подацима, сваке године у Републици Српској оболи нових 4500 пацијената. У јединици за мождани удар Клиничког центра Бањалука примјењује се терапија која једина лијечи узрок исхемијског можданог удара која за четири пута повећава могућност доброг коначног исхода. Превенција је, ипак, најбољи начин борбе против можданог удара“, рекао је проф.др сц.мед. Синиша Миљковић, в.д. шефа Јединице за мождани удар и начелник конзервативних грана Клиничког центра Бањалука.
Медицинско особље Клинике за неурологију Клининичког центра Бањалука бесплатно је прегледало више од 300 пацијената на Тргу Крајине у Бањалуци, а сви заинтересовани грађани информисани су о начину превенције којом најуспјешније могу умањити ризике од можданиг удара.


Сврха ове методе је да се створе позитивни услови за касније имплатолошко-протетско збрињавање пацијента. У методи је кориштен и нови апарат ЦБЦТ инсталиран у Клиничком центру Бања Лука, а који је неприкосновен у дијагностичко-радиолошким процедурама. Интервенције се обављају амбулантно уз једноставну хируршку прцедуру након које се пацијент врло брзо опарављају. У раду је учесвовао тим из Клинике за стоматологију ВМА, пуковник проф. др Зоран Лазић, те тим из Клинике за максилофацијалну хирургију др Татајана Рисовић, др Маринко Каралић, др Драган Панџић и медицинска сестра Даринка Боснић.












Приручник за мајке о здрављу и дојењу