У Клиници за дјечију хирургију тим наших дечијих хирурга и анестезиолога, на челу са прим. др Дејаном Кафком, успјешно је оперисао првог пацијента са атрезијом ануса и ректоуретралном фистулом примјеном поменуте PSARP технике. Такође, не може се не поменути разумијевање и свесрдна подршка менаџмента Клиничког центра Бањалука, који је успио изнаћи неопходна средства за набавку Пенниног електромишићног стимулатора чија примјена је предуслов успешног извођења ове врсте интервенција код дјеце. Аноректалне аномалије су група урођених дефеката завршнога дијела црева која се могу јавити у оба пола, обично инциденцом једне на 2000 до 5000 порода. Присутне су у широкоме спектру клиничких манифестација, почев од стенозе чмара или његове покривености танком мембраном, па све до врло сложених аномалија које укључују и урогенитални тракт, какве су аномалије урогениталнога синуса или перзистентне клоаке. Најчешће се манифестују као атрезије ануса и ректума са присутном фистулом која се отвара на кожи перинеума (међице), или у мокраћоводу, мокраћној бешици или вагини пацијента.

Слика 1. Атрезија ануса са ректоуретралном фистулом

Обично се аномалија лако препознаје одмах на рођењу. Блаже форме аномалија се одмах хируршки лијече једноставнијим, локалним анопластикама. Код сложенијих, као и атрезија на вишем нивоу, иницијално се отвара стома дебелог црева, а реконструктивни захват изводи накнадно, почев од четвртог месеца живота. Након успјешно урађене анопластике, услиједи и трећи, посљедњи захват затварања цријевне стоме и успостављање континуитета цријева.
Револуционарну промјену у приступу и лијечењу дјеци рођеној са аноректалним аномалијама дао је својим истраживањем и радовима мексички хирург  Алберто Пенна, објављеним 1988. године. Наиме, Пенна је дефинисао мишићне структуре дна карлице, и одредио оне које су одговорне за контролисање пражњења столице. Конструисао је посебан апарат, електромишићни стимулатор који током интервенције подражује мишићне групе поменутих сфинктера, тако одређујући пут, или тачније канал, кроз који ће се поставити претходно припремљено и мобилисано завршно дебело црево. Поменута оперативна техника је названа “Постериор Сагитал Анорецтопластy” или скраћено “ПСАРП” техника. Ова техника је постала широко прихваћена широм свијета, прије свега због тога што се постиже континентност пацијента у 65 одсто до 80 одсто пацијената, зависно од серија, па дотле да даје добар козметски ефекат будући да се оперативни ожиљак налази у глутеалној бразди. Данас ова техника представља златни стандард у лијечењу аноректалних аномалија.

 

Слика 2. Формирање предњег зида сфинктера  Слика 3. Формирање задњег зида сфинктера Слика 4. Урађена анопластика

Слика 5. Дјечија хируршка и анестезиолошка екипа

Слика 6. Електромишићни стимулатор