Поводом обиљежавања Европске седмице борбе против рака грлића материце, која се крајем јануара обиљежава у земљама Европе, на прес конференцији организованој у нашој установи, медицински стручњаци истакли су да је најважније рано откривање ове опаке болести. Забрињавајући податак је да у Републици Српској око 60 жена годишње умре од рака грлића материца, а оболи њих око 200.

Проф. др сц. мед. Љиљана Латиновић, специјалиста патолог – цитолог, истакла је да се ова болест открива захваљујући колпоскопији, цитолошком налазу и тестирању на хумане папилома вирусе. Она је додала да су највећи резултати у превенцији малигних тумора постигнути у превенцији цервикалног карцинома, те да организовани скрининг има задатак да открије промјене које претходе настанку инвазивног карцинома грлића материце. Проф. др Латиновић је такође навела да се у посљедњих пет година у Заводу за клиничку патологију УКЦ РС одшколовало пет супспецијалиста цитологије, чије знање је велики допринос у квалитетној интерпретацији цитолошких налаза, а још већи значај има то што њихово знање представља одличну подлогу за едукацију кадра који је неопходан да би се уопште спроводио скрининг цервикалног карцинома. Она је нагласила да је жена која први пут ступа у сексуалне односе већ под ризиком да се инфицира узрочником цервикалног карцинома-хуманим папилома вирусима те додала да је за развој болести потребно од пет до 10 година.

Др сц. мед. Мирослав Поповић, специјалиста гинекологије и акушерства, објаснио је да  захвати који се обављају у Клиници за гинекологију и акушерство УКЦ РС могу да се подијеле на мале оперативне захвате код пацијенткиња код којих је на вријеме дијагностикована преинвазивна лезија и гдје је изљечење практично стоодстотно, те велике оперативне захвате којих се годишње изврши 30 до 35 код пацијенткиња са узнапредовалим карциномом материце. Навео је да је у посљедње три године оперисано 105 жена, најчешће у животној доби између 30 и 40 година. Др Поповић је нагласио да је УКЦ РС једна од ријетких здравствених установа у региону у којој се ради и лапараскопско хируршко збрињавање обољелих од карцинома грлића материце, те додао да уз све предности пацијенткиње одлазе на кућно лијечење за два до три дана иако у суштини бивају подрвгнуте радикалној операцији уз исти или још бољи онколошки исход. Он је истакао да је наша установа и кадровски и технички оспособљена за третман пацијенткиња са узнапредовалим карциномом грлића материце, те апеловао на пацијенткиње да се без обзира на ове услове не опуштају, јер рано откривање доводи до мање сложене операције, боље прогнозе и бољих резултата лијечења. Такође је рекао да вакцина против ХПВ-а у земљама гдје је уведена није потпуно укинула појаву карцинома грлића материце и поручио да би жене са редовним гинеколошким прегледима требале да почну ступањем у сексуалне односе.

Др Живко Врањеш, специјалиста онколог, рекао је да је један од највећих проблема што се пацијенткиње јављају тек у узнапредовалим фазама болести, због чега су резултати лијечења лошији. Он је навео да је у Републици Српској и БиХ инциденца око 18 обољелих на 100.000 становника, док је у развијеним земљама број обољелих испод десет. Др Врањеш је изразио забринутост морталитетом који се креће 15 до 16 обољелих на 100.000 становника, док је у ЕУ 3,3, те нагласио да је то разлог томе што се обољеле жене најчешће јављају у једном од узнапредовалих стадијума болести гдје су резултати лијечења знатно лошији у односу на оне које се јављају у раној фази болести. Он је рекао да онколошко лијечење обухвата обољеле код којих се оно примјењује заједно са радиотерапијом, код обољелих код који је присутан карцином и послије хируршког или радиотерапијског лијечења, као и код оних пацијената који имају поврат болести или метастатско ширење болести.

Др сц. мед. Горан Марошевић, специјалиста радијацијске онкологије у Аффидеа/ИМЦ Центру за радиотерапију Бањалука, навео је да је инциденца болести на годишњем нивоу на 100.000 становника веома висока. Др Марошевић је нагласио важност мултидисциплинарног лијечења, јер је савременом и квалитетном онколошком хирургијом, радиотерапијом и хемотерапијом смртност од ове болести 2,4 до 5,8 одсто, као што је у Њемачкој. Према његовим ријечима, и поред квалитетног и савременог лијечења, проблем и даље представља рано откривање и превенција ове болести, јер је у прошлој години од 180 пацијената, њих 160 било подвргнуто радиотерапији, што говори да је само 20 пацијената било у неком од раних стадијума болести.