Данас,  7. децембра 2012. године у периоду од 11.00 до 15.00 часова у Амфитеатру Клиничког центра Бања Лука (објекат Матернитеа на Паприковцу) одржаће се Округли сто на тему Рана рехабилитација – боља клиничка пракса.Са колегама из еминиентних здравствених институција које се баве питањем ране рехабилитације из Републике Србије, Републике Српске и Федерације БиХ те са  представницима  Фонда здравственог осигурања Републике Српске, разматраћемо многа питања која се односе на ову веома важну област медицине. Имаћемо част да, између осталих  угостимо и проф. др сц. мед. Милицу Лазовић, др Мирка Грајића  и  прим. др Олгу Николић, истакнуте експерте из ове области. Уједно ће наша Служба клиничке рехабилитације прославити двогодишњицу свог постојања. Рапидно растућа инциденција болести високог ризика морталитета, прије свега акутног инфаркта миокарда, можданог удара, хроничних плућних обољења (прије свега ХОБП) те тешке трауме које се односе и на старију животну доб и на комплексне трауме (свакодневни саобраћајни удеси), акутна болесна стања проузрокована метаболичким поремећајима (дијабетес, гихт) те онколошких обољења, довели су до великог оптерећења буџета за здравство диљем свијета. Здравствени системи широм свијета су се, због наведених разлога, фокусирали на рану клиничку рехабилитацију као једну од окосница текућих реформи система здравствене заштите. Укључивање трошкова ране клиничке рехабилитације у ДТС и ДРГ (бодовање клиничких услуга, на основу којег добијамо финансијска средства) ће бити једна од тема која ће се разматрати на Округлом столу.
Захваљујући брзом развоју медицинских дијагностичко терапијских могућности преживљавање након тешких болести и трауме се значајно побољшало, али је на жалост праћено акутном или трајном функционалном онеспособљеношћу која има за посљедицу честе рехоспитализације, продужену дужину боловања, смањену радну способност , немогућност постизања функционалне самосталности, која увелико утиче на квалитет живота те до значајног повећања трошкова, како за појединца, тако и за заједницу у цјелини. Основни циљеви ране рехабилитације укључују  превенцију компликација и имобилности (које се односе на кардиореспираторни, локомоторни, неуролошки и друге системе) зато што је већина тешких акутних клиничких стања праћена имобилношћу (везаношћу пацијента за кревет) те санирање посљедица таквих стања у складу са медицином заснованом на доказима. Савремени концепт свеобухватне рехабилитације подразумијева рану медицинску рехабилитацију као законски обавезну компоненту лијечења пацијената која почиње од момента разболијевања – повређивања, односно пријема на акутно клиничко лијечење и  наставак рехабилитације која се проводи до постизања могућег оптималног физичког и психичког опоравка и реинтеграције у активности свакодневног живота. Акутни рехабилитациони третман у склопу клиничких путева проводи се у болесничким собама гдје се и примјењују физикални терапијски модалитети и тестирања у клиникама на којима се пацијент лијечи.
Међутим, према савременим смјерницама и облигацијама, за лијечење пацијената са високим ризиком морталитета неопходно је издвајање болничких кревета за провођење ране рехабилитације у условима интензивне и полуинтензивне медицине. То ће бити једна од тема која ће се диксутовати на округлом столу. Зато је особље Службе за клиничку рехабилитацију (два физијатра-специјалиста, два љекара на специјализацији, два љекара –секундарца, 26 физиотерапеута) присутно у цијелом Клиничком центру Бања Лука – поред пацијента који је доживио мождани удар, срчани удар, пацијентице која је оперисала дојку, ампутирца, квадриплегичара,…….., те са породицама наших пацијената.
Примјера ради, у свијету су усвојени клинички програми одвикавања од пушења (једног од водећих узрока срчаних, можданих и плућних обољења), а са њима се започиње у иницијалној фази акутног лијечења (нпр. након срчаног удара). Планирамо да у догледно вријеме кренемо и са тим активностима, јер није довољно пацијенту рећи да од данас нема пушења, јер је то додатни стрес на његово већ тешко здравствено стање.  Због побољшања квалитета лијечења клиничких пацијената те због неопходности мултидисциплинарног приступа потребно је усагласити протоколе рехабилитационог третмана јер ће нас то у коначници довести до цертификације и акредитације установе.