Љекари Службе за васкуларну хирургију УКЦ РС урадили су веома компликован оперативни захват код пацијента са урођеном промјеном стране унутрашњих органа. Наиме, пацијент М.С. (1945) је у тешком стању примљен у Службу за васкуларну хирургију са упаљеном анеуризмом трбушне аорте. Захваљујући брзој реакцији и спремности љекарског тима Службе за васкуларну хирургију УКЦ РС пацијент је оперативно збринут. Тежина овог оперативног захвата огледа се у томе што је ријеч о пацијенту који има урођену малформацију тј. промијењену страну унтрашњих органа – ситус инверсус што се у медицинској пракси изузетно ријетко среће па је самим тим због поремећеног анатомског односа органа и захват изузетно компликовано извести.
Ситус инверсус представља конгениталну малформацију (урођену ману) која се карактерише промјеном стране унутрашњих органа који изгледају као да су у огледалу. Најчешће захваћени органи су унутар грудног коша и трбуха. Често се спомиње декстрокардија која представља срце које је окренуто на десну страну грудног коша, заједно са промјеном позиције великих крвних судова. Ситус инверсус представља грешку која се јавља током ембрионалног периода органогенезе – развоја органа тј. она је урођена.
Према ријечима др Миланка Максића, начелника Службе за васкуларну хирургију, код седамдесетрогодишњег пацијента из Добоја оперисана је анеуризма трбушне аорте, која је била упаљена. Др Максић је навео да се тежина овог оперативног захвата огледа у томе што је ријеч о пацијенту који има урођену промијењену страну унтрашњих органа – ситус инверсус, што је веома ријетко, због чега је захват био изузетно компликован.
“Поносан сам на комплетну нашу екипу, на асистенте и медицинске сестре, анестезиологе и сестре инструментарке. Ово је случај који се јавља један на 100.000”, нагласио је др Максић и додао да је прије интервенције знао да пацијент има ситус инверсус, што је, како је рекао, захтијевало много опреза, вјештине и храбрости. Навео је да је љекар 30 година, те да је у Служби за васкуларну хирургију 25 година и да је ово други пут да види ситус инверсус, додајући да је први пут овакав случај видио прије 17 година у Београду.
Он је рекао да љекари Службе за васкуларну хирургију раде у врло тешким условима, али да постижу одличне резултате, те да се пресељење Службе за васкуларну хирургију у реконструисане просторије Централног медицинског блока очекује у септембру. “Имамо млади кадар и вриједне људе у које треба улагати. Нека усаврше старе методе, а нормално да треба да развијамо нове, које се раде у свијету”, каже др Максић. Говорећи о развоју васкуларне хирургије, указао је на то да је неопходан адекватан простор и кадар. “Сад тренутно имамо седам завршених васкуларних хирурга и једног колегу који завршава специјализацију у Београду. Моја идеја је да се на томе не стане јер је потребно много више васкуларних хирурга с обзиром на број становника и географске карактеристике наше државе”, рекао је др Максић.
Главна сестра Службе за васкуларну хирургију Миланка Азарић напоменула је да ова служба има 15 медицинских сестара, које обављају тежак посао у њези васкуларних болесника. Она је рекла да медицинске сестре морају да прате свјетске трендове и улажу много у знање. “Медицинске сестре морају да имају много знања и вјештине да би обављале посао његе, поготово тешких болесника”, истакла је Миланка Азарић.
Оперисани пацијент Саво Мишић из Добоја са урођеном промјеном стране унутрашњих органа навео је да се успјешно опоравио и да ће сутра бити отпуштен кући. “Одлично се осјећам и надам се да ће све бити добро”, каже Мишић и додаје да је за урођену промјену распореда унутрашњих органа сазнао осамдесетих година прошлог вијека, када се почела употребљавати савремена дијагностика. Мишић је додао да никад није имао здравствених проблема због оваквог урођеног распореда унутрашњих органа.