Клиника за анестезију и интензивно лијечење у сарадњи са Удружењем анестезиолога Републике Српске организује радионицу о примјени ултразвука у анестезији. Предавања ће се одржати 15. марта 2013. године у 17:00 часова у Сали за састанке на 13-ом спрату зграде Интеграл инжењеринга, а радионица ће се одржати 16. марта 2013. године са почетком у 09:00 часова на истом мјесту. Предавач је др Сања Хутерер, инструктор Европског удружења анестезиолога за примјену ултразвука у анестезији. Ово је прилика да се нешто више каже о развоју примјене ултразвука у регионалној анестезији и терапији болова, предностима ултразвучне методе над другим методама, упутама како почети са примјеном ултразвука, препознавањима анатомских структура, техникама скенирања и прилаза иглом, о лимитацијама код примјене ултразвука, о досадашњим подацима и резултатима примјене ултразвука, те трендовима у будућности.
Ултразвучно приказивање периферних нерава први пут је изведено на Универзитетској Клиници у Бечу 1994. године. Ова метода о којој су многи у почетку са подсмјехом давали своје коментаре и предсказивали јој скору пропаст практично је револуционирала регионалну анестезију и терапију болова. Упоредо је дошло до наглог развоја на подручју ултразвучних апарата, те  боља резолуција, односно јасноћа слике омогућила  врло добре клиничке резултате. Упркос противницима и критичарима било је немогуће зауставити ширење примјене ултразвука у регионалној анестезији. Данас све више болница примјењује ултразвук код извођења периферних и централних блокада нерава, а курсеви о тој методи одржавају се на свим континентима.

У будућности ће због повећане сигурности код извођења блокова, примјена ултразвука бити облигаторна. Дуги низ година периферне нервне блокаде су биле извођене на принципу парестезије. Данас знамо да је парестезија у суштини иритација нерва, односно већ један вид оштећења и у сваком случају је треба избјегавати.
Циљ нервне стимулације је не само потврда идентификације него и блокада на сигурном одстојању од нерва. Међутим, информација изражена одговором у виду мишићне контракције на електичну стимулацију нерва  није фиксно везана за јачину подражаја. Грађа и околина различитих нерава, те индивидуалне разлике могу довести до тога да се у појединим случајевима и код такозване сигурне стимулације која није нижа од 0,2-0,3 мА игла већ налази интранеурално. Осим тога код примјене нервне стимулације није нам познато у ком правцу се шири локални анестетик, те се у сврси успјешности блока дају велике дозе локалних анестетика.
Један од важних фактора који смањује успјешност блокова изведених уз помоћ нервне стимулације су и анатомске варијације, које су веома учестале и код већине нерава износе чак 50 одсто од уобичајене анатомске дескрипције.
Могућност да у току блока уз помоћ  нервне стимулације дође  до повреде крвних судова или других структура које треба избјегавати, као нпр. плеуре, је зависно од врсте блока, такође висока.

Најважнија предност ултразвука је могућност праћења путања анатомских структура, те сигурна идентификација нерава. На тај начин могуће је изабрати најпогодније мјесто, односно ниво, на коме ће бити изведен блок. То значи да мјесто блокаде не зависи од спољних димензија већ директно о релацији анатомских структура виђеној  под ултразвуком.
Друга битна предност је да је могуће видјети иглу и прецизно одредити њену путању, што такође спрјечава  нежељене повреде, нпр. пункције крвних судова или плеуре. При томе је неопходно у сваком моменту знати положај врха игле.
Ултразвук такође омогућује праћење расподјеле локалног анестетика, те се по потреби може мијењати положај игле како би се са ниском количином локалног анестетика добио оптималан блок. Смањење количине локалног анестетика, важно као мјера за минимирање ризика од токсичне реакције, поготово ако се ради о мултиплим блоковима.
Блокаде изведене уз помоћ ултразвука нису болне и непријатне  као блокаде уз помоћ нервне стимулације, што је посебно битно код свјеже трауматизираних пацијената.
Катетери пласирани поред периферних нерава  све чешће се примјењују у постоперативној терапији болова. И у том контексту ултразвук игра значајну улогу јер је могуће визуализирати  положај катетера у односу на нерв, те и накнадно вршити редовне контроле.
Једна од честих почетничких грешака је пласирање ултразвучне сонде на мјесто на ком се уз помоћ нервне стимулације вршила блокада. У недостатку знања о распознавању анатомских структура многи помијерају иглу од једне кугле (сјене на ултразвучном монитору које могу, а не морају бити нерви) до друге са упоредо укљученим нервним стимулатором у очекивњу одговора и потврде идентификације. На тај начин може лако да дође до озлиједе крвних судова, а и нерава. Прије извођења саме блокаде потребно је вјежбати  без игле и скенирати анатомске путање, те на тај начин научити идентифицирати и разликовати анатомске структуре.
Многи аутори препоручују да се почне са такозваним једноставним блоковима – Левел1 то су нпр. аксиларни и феморални. Ови блокови спадају у први ниво због њиховог површног положаја у односу на кожу, међутим изузетно је важно знати да се анатомске варијације и у тим подручјима налазе у више од 50 одсто случајева, а мањи крвни судови око главних артерија су честа појава.
Поједностављено речено хиперехогене структуре као напримјер тетиве или нерви који садрже више колагена су свијетле, док су хиперехогене структуре нпр. крвни судови или нерви са мање колагена тамни. Наравно ултразвучни зраци не пенетрирају коштано ткиво тако да кости такође изгледају тамно. Ултразвучне сонде које су у најчешћој употреби су линеарна сонда која има високу фреквенцију (10-15мХз) и најчешће се употребљава код структура до дубине од 6 цм и заобљена сонда (5-7 МХз) која има шире видно поље и примењује се код дубоких структура. Најчешћи покрети који се изводе на сонди су ротација, линеарно помјерање и нагињање које је изузетно битно јер се структуре које се желе приказати морају налазити под 90° у односу на ултразвучни сноп. Након пласирања ултразвучне сонде и избора мјеста за блокаду прилази се позиционирању игле у односу на раван ултразвучног снопа. Постоје два начина: такозвани инплане аппроацх при коме се игла налази у равни ултразвучног снопа те је игла готово у цијелости видљива и оут оф плане аппроацх тако игла прилази  под 90° у односу на раван ултразвучног снопа и видљива је само једна тачка. Ова тачка не мора представљати врх игле тако да је неопходно мицати иглу напријед -назад, да би се са потиском ткива испод игле одредило гдје је врх.
Резолуција и квалитет слике  значајно зависе од дубине односно пенетрације ултразвучног снопа. Због тога често  је тешко видјети плеxус лумбалис у мусцулус псоасу или нервус исцхиадицус и артерију глутеалис инфериор у глутеалној регији. Праћење игле у инплане техници је отежано ако се игла и ултразвучни сноп налазе под 45° и постоји слаб повратни сигнал. Анатомске структуре које се налазе иза кости, као нпр. неуроаксијалне стуктуре или интеркостални нерви такође могу бити отежано видљиви.
Одређивање  резултата код технике блокада уз примену ултразвука односи се на мјерење времена потребног за извођење блока, брзину дјеловања блока , количину употребљеног локалног анестетика, интензитет и дужину трајања моторне и сензорне блокаде, компликације везане за блокаду, цијену коштања анестезије и постоперативне терапије болова са освртом на друге методе, те задовољство пацијента. До сада је већ објављен значајан број студија који указују на многобројне предности ултразвучне у односу на друге методе, но међутим већина студија је направљена на малом броју пацијената, тако да се очекује да ће велике мултицентричне студије у будућности потврдити досадашње добре резултате.

Што се тиче ултразвучне технологије очекује се у будућности  велики напредак , тако да ће се на тржишту вјероватно налазити практичнији, мањи, једноставнији у примјени, портабилни апарати који ће се лако моћи однијети где год то буде било потребно.
Паралелно са технолошким развојем ултразвука очекује се да ће примјена ултразвука и званично постати саставни дио регионале анестезије, те ће са анестезиолошке стране у скоријој будућности бити одређене смјернице за едукацију.
Обука ће обухватати како теоретски дио као нпр. физику ултразвука, соноанатомију тако и практични дио, интерпретацију слике, прилаз иглом, препознавање расподјеле локалног анестетика, артефакте, сигурносне мјере. Технички ће блокови  по тежини извођења бити подијељени на  базне, средње тешке и напредне.
Досадашња истраживања су показала да специјализанти из анестезије брже науче извођење блокада уз помоћ ултразвука него са другим методама, те имају боље резултате. Тачно одређене смјернице и стандарди у току тренинга и обуке ће још више придонијети успјеху ове методе и регионале анестезије генерално.
У садашње вријеме економски фактор у медицини постаје све значајнији. Потребно је да се период проведен на клиничком лијечењу сведе на минимум. Фаст трацк концепти који служе тој сврси укључују и оптималну  постоперативну терапију болова, односно ону која је везана за најмањи могући ризик од компликација, а то су методе са периферним нервним блокадама. Све више операција се изводи на пацијентима старије животне доби, са АСА класификацијом ИИИ и ИВ који су често под антикоагулантном терапијом. Такви пацијенти представљају додатни изазов.Примјена ултразвука у регионалној анестезији и терапији болова је интересантна и изазовна метода са великим развојним потенцијалом која у знатној мјери доприноси сигурности анестезије, а и атрактивности те гране медицине.