Љекари Службе за васкуларну хирургију Универзитетског клиничког центра Републике Српске први пут су урадили компликован оперативни захват код пацијента који је неколико мјесеци боловао од симптоматске субклавијалне болести, а успјешно је урађена и операција гигантске анеуризме.

Генерални директор УКЦ РС, проф. др Владо Ђајић рекао је да су ове операције веома ријетке и у много развијенијим и већим центрима, истичући да је зато поносан што се оне данас раде веома успјешно у нашој установи. Истакао је да је поносан на Службу васкуларне хирургије, са доктором Миланком Максићем на челу, која ради насложеније операције које се данас раде у свијету. Он је рекао да ће пацијенти, осим третмана којег имају од љекара, бити веома задовољни и смјештајем након 22. септембра, када ће се хируршке клинике пресити на локацију Паприковац. Начелник Службе за васкуларну хирургију Миланко Максић рекао је да су љекари ове службе у кратком периоду радили два захвата, и то захват оријашке анеуризме код пацијента старог 83 године, а код којег је прије 35 година урађена ресекција желуца, те први “крос овер” такозваних субаортних грана код пацијента старог 53 године. Он је рекао да се оба пацијента добро осјећају, те да је поносан на себе и своје колеге. Др Миланко Максић је појаснио да је урађен веома компликован оперативни захват код пацијента старог 53 године који је неколико мјесеци боловао од симптоматске субклавијалне болести – замарање руке приликом рада због хроничног зачепљења поткључне артерије.Он је рекао да се специфичност овог захвата огледа у томе што се пацијенту реконструише артерија (крвни суд) у лијевој руци и прави се премосница из артерије из десне руке без отварања грудног коша.Према његовим ријечима, код другог пацијента старог 83 године, успјешно је урађен захват гигантске анеуризме.

“Анеуризма је била око 20 центиметара и било је изузетно тешко оперисати зато што је била упаљена, а олакшавајућа околност је била што пацијент није био дебео”, рекао је др Миланко Максић и додао да је операција врло добро прошла. Он је рекао да операција абдоминалних анеуризми није ријетка, али да се на овако велику анеуризму ријетко наилази у пракси. “Ово је једна од највећих досада рађених, једну сам урадио прије 10 година, од 17 центиметара”, рекао је др Миланко Максић и додао да је поносан на своје асистенте, инструментарке и анестезију, истичући да се овакви захвати не могу без њих урадити. Он је рекао да је ово успјех цијелог УКЦ РС, те захвалио својим учитељима на које је, како је рекао, поносан, те свим колегама од којих је учио и колегама са Институа за кардиоваскуларне болести Дедиње.  Др Миланко Максић је рекао да се пресељењем хируршких клиника на локацију Паприковац очекују фантастични услови за пацијенте, истичући да ће собе бити двокреветне, а не као на актуелној локацији гдје су собе са осам и девет кревета.Он је рекао да на локацији Паприковац очекују да буде обезбијеђена сала за васкуларну хирургију, гдје ће се свакодневно обављати захвати.

“Онда ћемо моћи да развијамо праву васкуларну хирургију са свакодневним оперативним програмом”, рекао је др Миланко Максић. Он је истакао да стасавају млади људи и да треба у њих улагати. Осамдесетотрогодишњи Радован Павловић из Бијељине рекао је да се осјећа добро, да нема тегоба и да ће данас кући, истичући да му је доктор Максић спасио живот и да сада живи другим животом.