Удружење медицинских сестара, техничара и бабица Републике Српске организовало је данас 9.11.2018. године ВИ савјетовање за главне и одговорне сестре и сестре у пракси, које се одржало у Амфитеатру зграде Матернитеа Универзитетског клиничког центра Републике Српске. Предавање је реализовано захваљујући генералном директору највеће здравствене институције проф. др Влади Ђајићу који подржава рад ове асоцијације.
Предсједница Удружења медицинских сестара, техничара и бабица РС мр Живана Вуковић-Костић поводом састанка истакла је да је професија независна онолико колико може наметнути властите стандарде и вриједности, како својим члановима, тако друштву у цјелини. За независну професију важно је да њене вриједности и стандарде прописују чланови, а не неки ауторитети извана.
Помоћник генералног директора за здравствену његу УКЦ РС дип. мед. Слађана Врањеш поводом одржаног стручног састанка нагласила је да континуирана медицинска едукација, константна сарадња и комуникација између сестара представљају једине начине да се унаприједи рад и да се ријеше текући проблеми.
Тема овогодишњег савјетовања је “Наставак професионалног развоја и планирање радне снаге”. Савјетовање је подржано од стране представнице Лохманн & Раусцхер госпође Михаеле Нинић која је дугогодишњи сарадник Удружења и медицинских сестара.
Циљ стручног састанка је да се промијени свијест о сестринској дјелатности јер многи сматрају да је сестринство помоћна дјелатност, нешто што подупире и надопуњује медицину, те да је медицинска сестра особа која није самостална, чему придоноси и сам назив “сестра“. Независну професију медицинске сестре карактеришу два елемента – професионална аутономија и професионална саморегулација. Као професија, сестринство данас захтијева широко образовање, а што се иде према вишим образовним нивоима то је све комплексније и софистицираније. Медицинске сестре улажу много труда како би биле уистину аутономна професија која се развија кроз све степене високог образовања. То укључује добро теоријско и практично утемељење свих аспеката професије, кориштење знања и вјештина из властитог подручја, али и подручја других наука. Лоше планирање може резултирати узалудним улагањима у људе и недовољним бројем одговарајућих здравствених радника који би одговорили најважнијим здравственим потребама. Стога се намеће императив континуираног побољшања метода планирања, као и самог прикупљања података и информација неопходних за планирање радне снаге посебно медицинских сестара, техничара и бабица. Закључак и одговор на питање да ли је сестринство професија, полупрофесија или занимање, био би у формалном и декларативном смислу позитиван јер медицинске сестре у већини земаља имају своју легислативу, регулативу, своје подручје дјеловања, своје теорије, концепте, и професионалну етику.
Савјетовању су присуствовале медицинске сестре/техничари чланови Удружења из здравствених установа широм Републике Српске, УКЦ РС, ЈЗУ ДЗ Бањалука, ЈЗУ ДЗ Мркоњић Град, ЈЗУ ДЗ Приједор, ЈЗУ ДЗ Градишка, ЈЗУ ДЗ Котор Варош, ЈЗУ Челинац, Прњавор, ЗЗФМР др Мирослав Зотовић, Геријатријски центар БЛ, болница Мљечаница, болница Градишка и представници Удружења здравствених радника регије Бирач.