Прим. др Борислав- Брацо Смољановић (1932-2020)

 

Обавјештавамо јавност и запослене у Универзитетском клиничком центру Републике Српске да је 15. децембра 2020. године преминуо наш уважени офталмолог прим. др Борислав Смољановић.  Прим. др Борислав Смољановић рођен је 1932. године у Храстовици, Петриња. Медицински факултет завршио је 1959. године у Сарајеву. У периоду од 1961 – 1964 године радио је у Дому здравља Бањалука и у Здравственој станици Крупа на Врбасу гдје је обављао и функцију управника Станице. Од 16. септембра 1964. године запослен је у тадашњој Општој болници Бањалука. Специјализацију из офталмологије, као и постдипломске студије завршио је у Загребу 1968. године. Обављао је функцију шефа Оперативног одсјека у Офталмолошкој служби тадашњег Медицинског центра Бањалука, а касније шефа Хируршког одсјека са специјалистичким амбулантама у Клиници за очне болести тадашњег Клиничко-болничког центра Бањалука, као и помоћника начелника Клинике за очне болести.

Ратне године су му наметнуле и додатне обавезе и дужности, које је часно и успјешно извршавао. У заслужену пензију одлази 1997. године, али је до последњег дана са радошћу и ентузијазмом радио са офталмолошким пацијентима.

Пословодство УКЦ РС на челу са проф. др Владом Ђајићем изражава искрено саучешће породици преминулог.

У наставку су ријечи колектива Клинике за очне болести УКЦ РС

„Био је прави доктор, у пуном смислу те ријечи: човјек који је све ствари сагледавао пажљиво и са искуством. Слушајући пацијента и његове тегобе, знао је увијек наћи праве ријечи и права рјешења за сваки проблем. Често се сјетимо и како је знао да каже да сваки значајнији проблем треба преспавати да се нађе одговарајуће рјешење. Сваки сусрет са њим доносио је радост колегама и пријатељима, којих је било много на свим меридијанима. Позитивна енергија коју је ширио свуда око себе никога није остављала имуним. Имао је бесконачно много стрпљења и знао из сваке ситуације да извуче оно што је добро, корисно и племенито. Колегама офталмолозима и сарадницима који су кроз посао и неформална дружења имали прилику да уче од доктора Браце и стасавају уз њега остаје празнина у души и срцу, а породици и пријатељима несагледиви губитак, јер др Брацо је био само један… Био је добар супруг, добар отац својим двјема кћеркама Саши и Нини, и добар деда својим унуцима, једном речју добар, добар човјек. Његов ведри и насмијани лик ће остати заувијек у нашим срцима.

Нека му је вјечна слава и хвала!“