Данас се у свијету обиљежава Међународни дан пријевремено рођене дјеце. Циљ обиљежавања Међународног дана је свјесност о пријевременом рођењу и скретање пажње јавности на проблем пријевременог рођења, односно рођења прије 37. седмице трудноће, који је водећи узрок смрти новорођенчади и у развијеним и неразвијеним земљама. Једна од десет беба роди се прије времена широм свијета.
У свијету се сваке године прије времена роди 15 милиона беба. У Републици Српској од укупног броја порода око 8% је прије времена рођених. Пријевремено рођење је водећи узрок смртности дјеце млађе од једне године и други водећи узрок смртности дјеце млађе од пет година. Сваке године, због пријевременог рођења у свијету умире милион беба.

Љубичаста боја симболизују ову тему.

Да би преживјеле пријевремено рођене бебе неопходна им је подршка високоспецијализованих љекара и медицинских сестра као и високософистицираних апарата. Наше „мрвице“ се збрињавају у Клиници за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српскетачније у Одјељењу патолошке неонатологије са прематуритетом и Одјељењу интензивне његе и терапије, а труднице се порађају у Клиници за гинекологију и акушерство уз две бабице и три љекара (гинеколога), а пород је углавном завршен царским резом. Ово говори у прилог чињеници да пријевремено рођене бебе захтјевају мултидисциплинарни приступ који укључује љекаре и медицинско особље различитих специјалности.
У Одјељењу патолошке неонатологије са прематуритетом 2020. године укупно је хоспитализовано 729 дјеце. Од укупног броја терминске дјеце је било 4 118 (дјеца изнад 37 недјеља гестације) а пре терминске 318 , сто је око 8% од укупног броја новорођених. У нашој установи се збрињавају пријевремено рођене бебе из читаве Републике Српске. Од укупног броја пријевремено рођене дјеце њих 60 % захтјева неки облик интензивног (респираторну потпору, кардиореспираторни мониторинг, парентералну исхрану, ексангвино трансфузију…). Осталих 40% отприлике, захтјева полуинтензивну његу, а у случају погоршања врло лако се премјесте у Одјељење интензивне његе и терапије која је опремљена по свјетским стандардима са високоспецијализованим медицинским професионалцима. По стабилизацији стања дјеца се премјештају на Полуинтензивну његу за наставак даље његе, исхране и лијечења новородјенчета.
Најмања преживјела беба у нашој Клиници је имала 490 гр, а најнезрелија беба од 24 недјеље. У свијету дјеца 22 гестационе недјеље се прихватају и лијече , али у литератури се нађе податак да свега 6% такве дјеце преживе са могућношћу повећаног ризика у даљем ризику.Екстремно незрела дјеца (од 22 до 27 недјеље) су склона свим могућим компликацијама које су у вези са прематуритетом, било да су то оне које обухватају непосредни неонатални период или послије отпуста кући.
Након рођења, пријевремено рођене бебе се могу суочити са читавим низом компликација узрокованих њиховом незрелошћу: респираторни дистрес синдром, отворени артеријски дуктус који може узроковати проблеме са срцем, низак крвни притисак, крварење у мозгу, ретинопатија повезана са прематуритетом, бројне инфекције, бронхопулмонарна дисплазија, некротизујући ентероколитис, застоји у дисању итд…
Непосредно након рођења, пријевремено рођена беба бива одвојена од мајке, због неопходности посебног лијечења и његе које је веома компликовано и најчешће захтјева интензивну његу. У тим околностима родитељи пријевремено рођене дјеце изложени су огромном стресу, осећају немоћи, кривици, анксиозности и страху. Поред помоћи стручњака, драгоцјена им је и подршка других родитеља са истим или сличним искуством. Из тог разлога, основано је Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице” које пружа подршку родитељима током њиховог често и вишемјесечног боравка у болници и мјесецима и годинама након отпуста из болнице.
У зависности од гестацијске недеље у којој су рођена, проценат пријеевремено рођене деце са каснијим дугорочним здравственим тешкоћама креће се од 30% до чак 60%. Најчешћи проблеми повезани са пријевременим рођењем су: кашњење у развоју, ретинопатија повезана са пријевременим рођењем, проблеми у социјализацији, органска обољења (система за варење, срца, плућа, оштећења слуха или вида), ментална ретардација, тешкоће у учењу или поремећај пажње, церебрална парализа.