Тим Одјељења за електрофизиологију срца и поремећаје срчаног ритма-Пејсмејкер центра Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске заједно са тимом из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ на челу са др Милосавом Томовићем извео је двије процедуре код пацијената са поремећајима срчаног ритма. Ријеч је процедури – Криобалон катетерисаној аблацији атријалне фибрилације која се први пут извела у нашој установи и у Републици Српској.

Катетерска аблација срчаних аритмија представља револуционарну методу и за њу се одлучује уколико је лијечење лијековима неуспјешно. Помоћу катетера који се уводе кроз крвне судове до срчаних шупљина, мапира се мјесто убрзаног срчаног рада и примјеном радиофреквентне енергије уништава се мјесто које ствара или учествује у спровођењу аритмије. Најчешћа аритмија у људској популацији је атријална фибрилација, која је до 2010. године лијечена углавном радиофреквентном аблацијом. У току контакта катетера са ткивом долази до загријавања најчешће изнад 50°Ц и стварања лезије. Код одређених типова аритмија у највећем броју случајева долази до потпуног изљечења одмах након прве интервенције. Комплексније аритмије, као што су атријална фибрилација, атипичне форме атријалног флатера, вентрикуларна тахикардија, понекад захтјевају и више интервенција. Тада је циљ субјективно побољшање здравственог стања пацијента, а не потпуно изљечење. Криобалон аблација се уводи од 2010. године. Клиничке студије су показале да нема разлике у успјешности између радиофреквентне енергије и криоенергије у лијечењу атријалне фибрилације. Код криобалон аблације циљано ткиво се замрзава испод 40°Ц и ова интервенција може бити бржа од радиофреквентне аблације, што се разликује од пацијента до пацијента. Сама интервенција може да траје мање од сат времена до више сати у зависности од врсте аритмије. Како се интервенција ради под рендгенским зрачењем, интервенција се не препоручује у трудноћи, када постоје знаци акутног крварења или инфекције или неког другог клиничког стања које захтјева хитно збрињавање. Љекар на основу здравственог стања пацијента индикује примјену овог захвата. Бенефит ове процедуре је што највећи број пацијената интервенцију добро поднесе и најчешће се већ сутрадан пацијент отпушта кући. Након захвата пацијенти у складу са препорукама љекара примјењују терапију.

Др Милосав Томовић из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ је овом приликом истакао да Универзитетски клинички центар Републике Српске кадровски и савременом опремом коју посједује може да подржи ову врсту захвата.

Проф. др Владо Ђајић, генерални директор УКЦ Републике Српске је нагласио да је ово још један доказ да се наша установа сврстава у ред највећих европских здравствених центара, те да се и у пандемији ради на унапређењу здравља становника који нису обољели од ЦОВИД-а. Он је додао да едукација кадра, увођење нових процедура и улагање у опрему остају приоритети Пословодства наше установе, а све у циљу што бољег и ефикаснијег лијечења наших пацијената.

Начелница Клинике за кардиологију проф. др Тамара Ковачевић Прерадовић је истакла да је увођењем ове комплексне процедуре комплетирана област дијагностике и терапије поремећаја срчаног ритма, те да се од сљедеће године очекује додатно улагање у опрему и едукација кадра у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Др Драган Унчанин је рекао да је ова процедура јуче успјешно изведена код два млађа пацијента и нагласио да ова врста аритмије, уколико се не збрине, може да доведе до можданог удара, срчаног попуштања и учесталих хоспитализацију.