Хируршки тим Клинике за дјечију хирургију на челу са др Александром Брковићем, по први пут у УКЦ Републике Српске извео је поштедно, видео-асистирано одстрањење урођене аномалије цријева која се назива Мекелов дивертикулум (лат. дивертицулум Мецкели). Овај пионирски подухват наше Клинике за дјечију хирургију је изведен код дјечака у доби од 2 и по године, који се јавио на гастроентеролошку обраду због појаве свјеже крви у столици. Сцинтиграфски је потврђено постојање Мекеловог дивертикулума, те је постављена индикација за оперативно лијечење. Операција је изведена дијелом лапароскопски када је аномални дио цријева изведен на рез на пупку, а затим је урађено одстрањивање аномалије и успостављање континуитета цријева. Оперативни и постоперативни ток протекли су уредно. Патолошки је потврђен Мекелов дивертикулум. Дјечак се након мјесец дана од операције осјећа добро и ужива у свакодневним активностима.

Лапароскопски асистирана ресекција Мекеловог дивертикулума носи бројне бенефите за самог пацијента. Предности се огледају у краћем трајању операције, поштеди у смислу да се избјегавају велики и болни хируршки резови на стомаку, мањем постоперативном болу, ранијем изласку из болнице, као и много бржем опоравку и повратку редовним активностима.

Поменути патолошки ентитет представља заостајање примитивног цријевног канала, познатог као омфаломезентерични канал. Први пут је описан од стране Фабрицуса Хелдануса, а дефинитивни назив и анатомски опис према коме и носи назив дао је у 19. вијеку њемачки анатом Јоханн Фриедрицх Мецкел. Присутан је у око 2% свјетске популације, те се у одређеном проценту може манифестовати током живота. Најчешће животно доба у којем се манифестује је око 2-3 године живота.Типична манифестација је појава крви у столици и бола у стомаку. Крварење може бити масивно и животно угрожавајуће, те је проузроковано активацијом ектопичне слузнице желуца или панкреаса, чије ензимско дејство доводи до оштећења слузнице танког цријева.

Иницијални третман захтијева хоспитализацију и гастроентеролошку обраду, која може да подразумијева гастроскопију, колоноскопију, те када се искључе други потенцијални узроци гастроинтестиналног крварења спровођење сцинтиграфског испитивања. Новије смјернице у дијагностиковању и лијечењу поменутог урођеног патолошког ентитета, као методу избора препоручују примјену лапароскопске експлорације која уједно може бити како дијагностичка, тако и терапијска/хируршка метода.

Посебна захвалност се упућује тиму инструментарки, асистената и анестезиолога, као и доц. др сц. мед. Благоју Грујићу који је на несебичан начин савјетовао и помогао током оперативног захвата.