Захваљајући мултидисциплинарном приступу, стручности и вјештинама наших медицинских професионалаца, те опремљености наше установе спашена су три живота у УКЦ Републике Српске. Наиме, ријеч је о трудници која је упјешно опорављена од тешког отказивања плућа, те је на свијет у 32. недјељи трудноће донијела близанце. У 25. недјељи трудноће код ове труднице је дошло до тешког отказивања плућа, те је хитно збринута у Клиници интензивне медицине за нехируршке гране. У животу је била одржавана захваљујући механичкој вентилацији, након чега је због комплексности њеног општег стања прикључена на ВВ ЕЦМО апарат (веновенска екстракорпорална мембранска оксигенација) – „вјештачка плућа“. Важно је нагласити да су у медицинској литератури изузетно ријетко описани овакви случајеви. Након 14 дана лијечења у Клиници интензивне медицине за нехируршке гране и потпуног опоравка труднице, лијечење и брига о њој су настављени у Клиници за гинекологију и акушерство. Захваљујући нашим гинеколозима на свијет су успјешно дошле двије пријевремено рођене бебе о којима су наставили да брину наши педијатри интензивисти и педијатри неонаталози.


„Пресрећан сам и поносан што се у УКЦ Републике Српске примјењује врхунска медицина уз одличне стручњаке, најновије апарате попут ЕЦМО-а и добру организацију. Захваљујем се својим колегама са Гинекологије, Педијатрије и Клинике интензивне медицине за нехируршке гране као и руководству Републике Српске што је омогућило куповину оваквих апарата. Ниједан апарат није скуп колико су скупи људски животи. Наставићемо са улагањем у опрему, те обучавањем и едукацијом наших радника, све у циљу побољшања здравља и здравственог система Републике Српске“, рекао је проф. др Владо Ђајић.

„Један од разлога због којих је наш посао толико лијеп јесте ово данашње окупљање и због оваквих ствари се исплати борити. Чињеница је да посједујемо савремене апарате што се тиче дијагностике у току трудноће и начина завршавања трудноће, а након тога у високо ризичним трудноћама улогу преузима мултидисциплинарни тим и доприноси добрим резултатима. Пацијенткиња је примљена у 20. недјељи трудноће са претећим побачајем. У одржавању ове близаначке трудноће која је са собом носила погоршања учествовали су колеге гинеколози, медицинске сестре, инфектолози, пулмолози, педијатри, интензивисти и заједнички смо доносили одлуке на дневном нивоу. Захваљујући колегама из Клинике интензивне медицине за нехируршке гране спасен је њен живот, а порођај је успјешно завршен царским резом са 31 недјељом и 6 дана“, рекла је проф. др Весна Ећим Злојутро

Начелник Клинике интензивне медицине за нехируршке гране проф. др Пеђа Ковачевић је рекао да је трудница усред тешког отказивања плућа, хитно збринута у овој клиници, те је у животу била одржавана захваљујући механичкој вентилацији, након чега је због комплексности њеног општег стања прикључена на ВВ ЕЦМО апарат (веновенска екстракорпорална мембранска оксигенација) – “вјештачка плућа”. Он је нагласио да су у медицинској литератури изузетно ријетко описани овакви случајеви. „Направили смо такав искорак у лијечењу критично болесних да савремена медицинска литература ријетко то описује. Зрелост здравственог система Републике Српске управо то и показује, да смо дошли на један ниво, да смо сазрели, да смо у корак са временом и са другим земљама које су много развијеније и богатије. Успјели да направимо врло битну ствар у медицини, а то је мултидисциплинарност, да смо сви око једног пацијента и да је пацијент у центру пажње“, рекао је проф. Пеђа Ковачевић. Он је нагласио да се веновенски ЕЦМО (“вјештачка плућа“) у УКЦ Републике Српске ради од 2017. године, те да на Западном Балкану постоје само два центра која раде ову врсту процедуре, УКЦ Републике Српске и Институт за плућне болести у Сремској Каменици.

“Прије свега захвалила бих се свим колегама, гинеколозима, интезивистима на тимском раду и колегијалности. Што се тиче беба морам да нагласим да су им плућа била добро развијена с обзиром на животну угроженост мајке. По рођењу добили су висок абгар скор тј. добру оцјену по рођењу. Након порода примљени су на Интензивну његу више због опсервације. Дјевојчица је била тешка 1 640 грама, а дјечак је био тежак 1 560 грама. То је пристојна тежина за гестацијску недјељу у којој су се налазили. Без обзира што је мајка била животно угрожена, очигледно је била добро опскрбљена кисеоником и свом потребном терапијом. Дјеца сваким даном добро напредују и под нашим су надзором. Данас дјечак има 1 870 грама, а дјевојчица 1 930 грама. Морам да нагласим да у медицинској литератури овакви случајеви нису описани, и могу само да кажем само ријечи хвале за моје колеге“, рекла је прим. мр сц. мед. Љиља Соломун, педијатар- неонатолог.

Драгана Вучковић која има 33 године истакла је своје задовољство за све што је учињено за њу и њене бебе. „Желим да се захвалим Богу и свим докторима у УКЦ Републике Српске, посебно проф. др Пеђи Ковачевићу што је спасио живот мени и мојим бебама, те др Биљани Злојутро и цијелом тиму. Хвала и проф. др Бранки Чанчаревић-Ђајић која ме је породила и цијело вријеме бринула о мени, љекарима из Клинике за гинекологију и акушерство, педијатрима, те велико хвала генералном директору проф. др Влади Ђајићу. Захваљујући свим докторима сад се осјећам добро. Бебе су сад добро. Прва су ми дјеца и зову се Уна и Жељко. Само да ми они буду добро, па да што прије заједно идемо кући“, нагласила је мајка Драгана.