Европски и свјетски дан гојазности обиљежава се 4.марта. Ове године у борби за смањење броја обољелих од гојазности акценат је стављен на потребу за свеобухватним ангажовањем здравствених радника, друштва и медија, а не само појединца.

Процјењује се да је више од једне милијарде људи, 880 милиона одраслих и 159 милона дјеце и адолесцената узраста од 5-19 година, у свијету живи са гојазношћу и тај број је у сталном порасту. Гојазност је повезана са више од 200 коморбидитета попут хипертензије, типа 2 диабетеса, неких врста карцинома, депресије, метаболички повезане масне болести јетре, са слееп апнеа синдромом, репродуктивним поремећајима и болестима коштано зглобног система. Упркос томе, што је то хронична болест и даље мали број особа има постављењу дијагнозу гојазности, а још мањи проценат гојазних добија адекватну терапију.

Лијечење гојазности је веома комплексан процес и захтијева мултидисциплинарни приступ, у чему поред ендокринолога учествују и кардиолог, пулмолог, психијатар, гастроентеролог, анестезиолог, хирург и нутрициониста.

Универзитетски клинички центар Републике Српске на челу са проф. др Владом Ђајићем је препознавајући гојазност као пандемијску болест данашњице, прије годину дана почео са хируршком методом лијечења гојазности, а све захваљујући сарадњи Клинике за општу и абдоминалну хирургију на челу са проф. др Зораном Алексићем, Одјела за езофагогастричну и интестиналну хирургију које води прим. мр сц. мед. Велимир Шкрбић са Клиничким центром Србије и доц. др Огњаном Скробићем.

Стога су данас у УКЦ Републике Српске доступне све методе у евалуацији и лијечењу обољелих од гојазности. Проф. др Ивона Рисовић ће ове године на Европском конгресу гојазности представити резултате нашег досадашњег рада са обољелима од гојазности. О

„Желим да вас све поздравим. С поносом могу да кажем да у овој установи веома озбиљно приступамо свим обољењима и поремећајима у организму, па и гојазности. Тим УКЦ Републике Српске је оспособљен да ради и на превенцији гојазности, третману, лијечењу гојазности како конзервативним тако и хируршким путем. Честитам тиму УКЦ Републике Српске на великом успјеху из ове области“, нагласио је проф. др Владо Ђајић, генерални директор УКЦ Републике Српске.

„Данас се обиљежава свјетски и европски дан гојазности. Овогодишњи мото је промјенимо систем, живимо здравије. Препознавајући гојазност као хроничну болест, УКЦ Републике Српске на челу са проф. др Владом Ђајићем је омогућио да смо данас кадровски и технички оспособљени за комплетан третман пацијента који болује од гојазности и за све методе лијечења. Прије годину дана започета је хируршка метода лијечења гојазности и до сад је урађено 13 операција. Имаћу прилику да на Европском конгресу о гојазности који се одржава у мају мјесецу у Шпанији говорим о нашим резултатима. Све ово говори у прилог чињеници да је УКЦ Републике Српске може да парира, не само здравственим центрима у региону него и у свијету“, рекла је проф. др Ивона Рисовић, ендокринолог.

„У склопу стратешког опредјељења УКЦ Републике Српске да се уводе савремене методе лијечења, поготово хируршке, и смјерница које смо добили од проф. др Владе Ђајића, приступили смо развијању новог поглавља односно метаболичке баријатријске хирургије. Прије годину дана урадили смо прве двије баријатријске процедуре. Након тога урађено је 11- 12 процедура. Са нама је данас и пацијенткиња која је изгубила око 50 килограма. Ријеч је о савременом концепту лијечења и двије методе –сужењу желуца и желучаној премосници. То није само лијечење вишка кила, већ се ради о лијечењу самог метаболичког синдрома. Ту мислим и на дијабетес, проблеме са високим крвним притиском, срчане аритмије, тако да лијечењем гојазности ми лијечимо пет до шест додатних дијагноза. Програм је заживио. Он је комплексан, ријеч је о субординацији више клиника, више специјалиста“, истакао је прим. др Велимиром Шкрбићем из Клинике за општу и абдоминалну хирургију.

„Годинама сам се борила са вишком килограма који су прво довели до инсулинске резистенције која је касније прешла у дијабетес. Јавиле су се и повишене масноће у крви, масна јетра. Оперисана сам прошле године. Имала сам 130 килограма, сада имам 78. Смршала сам више од 50 килограма. Осјећам се доста боље, више немам дијабетес. Захваљујем се својој докторици и цијелом тиму, директору и свима који су учествовали. Желим да поручим да овкве операције доприносе здрављу и помажу у рјешавању свих проблема које гојазност доноси.“, рекла је пацијентица Радмила Тица.