Генерални директор Универзиверзитетског клиничког центра Републике Српске проф. др Владо Ђајић рекао је да је ово велики успјех УКЦ Републике Српске и да није забиљежен у свијету.
„Свуда у свијету такозвана вјештачка плућа су стационирана у болницама и пацијенти долазе ту да се лијече. Ми смо једини у свијету вјештачка плућа ставили у хеликоптер, са оспособљеном екипом отишли у болницу Фоча и прикопчали пацијента на вјештачка плућа, довезли овдје, излијечили и спасили.Свугдје би био вјероватно изгубљен, а овдје је спашен један живот. Поносан сам на велики успјех УКЦ Републике Српске, поносан сам на екипу интензивне јединице и сви грађани Републике Српске морају бити поносни и пресрећни што имамо овакав здравствени систем, овакав УКЦ Републике Српске и доказ тога је пацијент који би сигурно свугдје био изгубљен, а данас је са својом породицом пресрећан и иде кући. Хвала пуно и једна велика честитка мом тиму“, рекао је проф. др Владо Ђајић.
Начелник Клинике интензивне медицине за нехируршке гране проф. др Пеђа Ковачевић рекао је да му је задовољство и част да је направљен огроман искорак када је у питању лијечење животно угрожених и критично болесних пацијената.
„Ми смо са веновенском екстракорпоралном мембранском оксигенацијом -најмодернијим апаратом за одржавање у животу отишли из наше болнице, тим је хеликоптером отишао у Универзитетску болницу у Фочу гдје је пацијентица оперисана, стављена на овакву врсту апарата и заједно са тим апаратом у изузетно тешком стању и врло комплексним условима транспотована према Клиници интензивне медицине за нехируршке гране“, рекао је проф. др Пеђа Ковачевић.
Он је нагласио да је оваква процедура врло ријетко рађена на простору западног Балкана, те да претпоставља да је ова Клиника то по први пут урадила на нашем простору.
“Изузетно ми је драго и задовољан сам што се налазим на челу једне такве Клинике“, рекао је проф. др Ковачевић и додао да без подршке менаџмента и здравствених и политичких ауторитета од овога не би било ништа.

Специјалиста пулмологије и супспецијалиста интензивне медицине за нехируршке гране Борис Томић рекао је да је Хеликоптерским сервисом Српске заједно са техничарем Бориславом Старчевићем и колегицом Сандром Топлоловац отишао по младу животно угрожену пацијенткињу у УБ Фоча.
“Захваљујући брзој комуникацији и брзој реакцији нашег руководства и руководства болнице Фоча успјели смо хеликоптерским транспортом дођемо за веома кратко вријеме са неопходном опремом, гдје смо након иницијалне стабилизације успјели пацијенткињу прикључити на веновенску екстракорпоралну мембранску оксигенацију, а потом пацијенткињу успјешно допремили у наш центар гдје се водио наставак лијечења“, рекао је Томић.
Он је рекао да је сам транспорт био изузетно комплексан, али да је све омогућено великим тренингом, додавши да је значајна и кључна улога у самом транспорту медицинског техничара.

Медицински техничар у Клиници интензивне медицине за нехируршке гране Борислав Старчевић рекао је да му је част и задовољство што је могао да присуствује нечему што је први пут и нечему што је врло значајно. Он је рекао да су колеге које су по пријему пацијентице на Клинику одрадили један фантастичан посао.

Тридесетогодишња Исидора Живак из Вишеграда захвалила се свом медицинском особљу које јој је помогло да би поново самостално дисала и спасили јој живот.
„Данас послије 60 дана самостално стојим, ходам и обављам основне животне функције и идем кући“, рекла је Исидора Живак.
Она је нагалсила да је 7. јануара добила високу температуру, након тога и симптоме малаксалости, мучнине и повраћања услијед чега је из локалног Дома здравља пребачена у болницу Фоча одакле се даље развијала ситуација.
„Имала сам јако високу температуру и малаксалост и за јако кратко вријеме добила обострану упалу плућа“ , рекла је Живак.
Додала је да је била свијесна да је у болници , али да је мислила да је у болници у Фочи , а не у УКЦ Републике Српске.
„У Фочи сам заспала, а овдје се пробудила. Имам све похвале за читав стручни тим који је водио бригу о мени чак и када сам постала, како они кажу, свјесна и адекватна, сво медицинско особље се трудило да се што мање осјећам болесном и посвећивали и много пажње и све што иде уз то“, рекла је Живак.
Нагласила је да је у Клиници интензивне медицине за нехируршке гране укупно боравила 40 дана, док је 20 дана била у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију “Др Мирослав Зотовић” гдје је , како је истакла поново учила да хода.
„Данас је тачно 60 дана од дана када сам се разболила и ево идем кући“, рекла је Живак.