nationa focar pointПознато је да су земље европског региона највећи потрошачи алкохолних пића у свијету, те да је алкохол један од водећих фактора ризика морбидитета и морталитета. 90% морталитета у вези је са злоупотребом алкохола (болести јетре, малигне болести, различите врсте повреда често са смртним исходом). СЗО је 2011.године донијела Акциони план о редукцији штетне употребе алкохола за период од 2012.- 2020.године. С тим у вези одржано је низ састанака широм свијета између осталог и “Глобал Алцохол Полице Цонференце” у Бангкоку 2012 године. Са истим циљем у Истанбулу  је 25. априла 2013.године под покровитељством Свјетске здравствене организације односно регионалне канцеларије за Европу одржан једнодневни састанак Натионал Фоцал Поинта земаља европског региона, а на тему развоја политике борбе против алкохола и алкохолизма. Потом је 26.  и 27. априла 2013.године одржан Глобални симпозијум са темом законских регулатива у вези са контролом потрошње алкохолних пића. Састанак Натионал Фоцал Поинта окупио је представнике 43 европске земље. Основни циљ овог састанка био је размјена искустава између земаља чланица европског региона, размјена информација о напретку у области имплементације националних стратегија и акционих планова у борби против штетног дејства алкохола. Након ријечи добродошлице и кратког представљања свих присутних, представници појединих земаља изложили су своје резултате о редукцији штетног дејства алкохола. Интересантна излагања одржали су проф. Јорген Рехм, директор истраживачког одсјека Центра за адикције и ментално здравље у Торонту, који је презентовао глобалне трендове потрошње алкохола у европским земљама у посљедњих 20 година, као и податке у вези са штетним утицајем алкохола на здравље становништва ( појаву малигних болести, цирозе јетре и повреда). У глобалу у посљедњих 20 година постоји укупан тренд опадања потрошње алкохола у ЕУ земљама за 10 процената, али са великим регионалним разликама- земље централне и источне Европе и даље имају стални тренд пораста потрошње алкохола по глави становника, док су с друге стране похваљене земље као Италија и Турска, које у неколико задњих година имају најизраженији опадајући тренд у потрошњи алкохола.
Врло интересантно предавање је одржала Рањита Дхтал са Кингс Цоллеге у Лондону, презентовала је информације у вези са примјеном кратких интервенција ( Бриеф Интервентионс-БИ) у новом амбијенту- апотекама. Двије су компоненте кратких интервенција- скрининг (АУДИТ тест) и кратки мотивациони разговори са потенцијалним зависницима, који би указивали и помагали пацијентима у смањењу конзумације алкохолних пића. Ординације љекара у примарној здравственој заштити су уобичајено окружење за кратке интервенције у многим земаљама, али сада се испитују и други локалитети као потенцијална мјеста за БИ, као што су апотеке, што се већ примјењује у Великој Британији. Триину Тахт, Министар за социјална питања из Естоније, презентовала је искуства из Естоније која се тичу ране идентификације особа под ризиком и имплеметације БИ. Естонија је земља са значајном потрошњом алкохола (од 10 до 12 литара алкохола се троши по глави становника у посљедњих десет година). Нарочито је присутна потрошња и злоупотреба алкохола међу млађом популацијом. Др Симона Пицхини са Националног института за јавно здравље у Риму  је изложила  ставове у вези са проблемом конзумације алкохолних пића у трудноћи, базирано на студији о учесталости алкохолног феталног синдрома код новорођене дјеце. Указано је на погрешан став који имају и поједини љекари да ” чаша вина у трудноћи не може да шкоди” и речено да и најмања количина алкохола може да изазове озбиљне негативне посљедице по здравље плода. Предложена је стратегија у којој је тест за детекцију изложености фетуса токсичном дејству алкохола откривање метаболита етил- алкохола у меконијуму. Нпр. био је фрапантан  податак да 33% трудница у Пољској пије. Др Ангела Циобану представила је ситуацију у вези са потрошњом алкохола у Молдавији као и националну стратегију за борбу против штетног дејства алкохола. Показатељи конзумације алкохолних пића у Молдавији су међу највишима у свијету, са врло високим нивоом конзумирања међу млађом популацијом, највише у руралним областима. Томе доприноси домаћа производња алкохолних пића, а највише вина. Марион Сцар (Генерални секретар Еуроцаре) имала је интересантну презентацију о томе како изгледају етикете на амбалажи алкохолних пића, шта би оне требало да садрже, каква је ситуација сада у појединим земљама свијета и Европе и шта би по том питању требало промијенити. У двадесет земаља свијета обавезно је истаћи упозорења о штетном дејству алкохола на здравље на етикетама алкохолних пића. У неким земљама законским регулативама забрањена је продаја алкохола од 23.00-08.00 х (нпр. Русија). Такође се сматра да је једна од најбољих могућих интервенција поскупљење цијена пића. Велики број корисних информација могао се чути на овом састанку чији је основни смисао и идеја да се поједине државе уче на примјерима оних земаља које су кроз успјешну имплементацију националих стратегија успјеле да у значајној мјери редукују штетно дејство алкохола на здравље популације.