mladi i kvb bolestiВише од 50 одсто укупно обољелих особа у Босни и Херцеговини болује од кардиоваскуларних болести рекао је поводом 29. септембра Свјетског дана срца директор за медицинске послове Клиничког центра Бањалука др Борис Гороња.
Он је поводом 29. септембра, Свјетског дана срца истакао да посебно забрињава чињеница да је међу обољелим све више млађих од 40, па и 30 година, што је прије петнаестак година била ријеткост. „Раније је била ријеткост да имамо пацијента од 30 или 35 година са инфарктом и углавном се радило о људима који су имали више удружених фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења“, нагласио је Гороња.Према његовим ријечима, данас су с овим болестима суочени пацијенти у касним двадесетим и раним тридесетим годинама, а ријеч је о пушачима који пуше двије до три кутије цигарета дневно.
Гороња је додао да су међу болестима најчешћи акутни инфаркт миокарда, поремећаји срчаног ритма, плућне емболије, мождани удари, те да су према процјенама кардиоваскуларна обољења узрочник 50 одсто смрти у Републици Српској.
„Босна и Херцеговина је потписник конвенције према којој би до 2025. године број кардиоваскуларних  болести требало да се смањи за 25 одсто. То је можда нерално очекивати јер наши људи имају навике које се тешко мјењају“, истакао је Гороња.
Он је додао да у БиХ има највећи број пушача у окружењу, а да у прилог смањењу броја обољелих не иду ни навике у исхрани и начину живота.
„Многи пацијенти не узимају редовно лијекове, не слушају доктора, а имају повишен крвни притисак и онда не изненађује срчани удар. Поготово код млађих људи који не могу да се помире са болешћу и не узимају терапију“, рекао је Гороња.
Он је додао да је врло важно да се са превенцијом почне практично од рођења дјетета, тако што ће се учити добрим навикама, шта да једе, да се бави спортом, да не пуши, да води рачуна о тјелесној тежини и слично.Према Гороњиним ријечима, Клинички центар Бањалука направио је огроман корак у лијечењу кардиоваскуларних пацијената.  „Недостају нам још двије ствари, а то су кардиохирургија и сала за електрофизиолошко испитивање. С друге стране, имамо пејсмејкер центар који је најпрепознатљивији у региону“, навео је Гороња.
Он је је додао да на простору бивше Југославије постоје можда само двије установе у којима се уграђују већи број пејсмјекера и кардиовертер-дефибрилатора више од Клиничког центра Бањалука.