Клиника за трауматологију Клинчког центра Бањалука од 2009. године дјелује као самостална организациона јединица. За љекаре Клинике за трауматологију одмора нема јер они збрињавају све пацијенте са тешким повредама и ломовима екстремитета и кичме. У оквиру Клинике за трауматологију постоји Спинални центар у којем се збрињавају пацијенти са најсложенијим повредама кичме, и локомоторног система. Лијечи се и збрињава сва дегенеративна проблематика, од оне са којом се пацијенти рађају до стања која настају због старости гдје се раде уградње вјештачких кукова и осталог имплантационог материјала. Клиника за трауматологију у свом саставу има Спинални одјел и Општу трауматологију. У току 2013. године урађено је 690 редовних и 276 хитних оперативних захвата, те 11 241 амбулантни преглед. У истом периоду урађено је 278 ултразвучних прегледа (ултразвучни скрининг дјечијих кукова методом по Графу, те ултразвучни прегледи локомоторног система).У првом кварталу 2014. године урађена су 154 редовна и 73 хитна оперативна захвата, а у истом периоду обављен је 2 621 амбулантни преглед. Љекари су до сада урадили 159 оперативних интервенција методом Илизарова. Ријеч је о методи која је добила име по Гаврилу Абрамовичу Илизарову који је конструисао апарат и имплементирао његову примјену код тешких отворених и затворених прелома, несраслих прелома, дефеката костију, коштаних инфекција, урођених деформитета костију, продужења костију и других коштаних деформитета.
До сада је највише оперисано псеудоартроза и дефеката костију, а током 2010. године, први пут у Клиничком центру Бањалука је урађена најкомплекснија операција којом је саниран деформитет и урађено продужавање поткољенице у дужини од 7,5цм код пацијента са Ахондроплазијом (урођено обољење које је начешћи узрок патуљастог раста). Операцију је урадио др Маринко Домузин, специјалиста ортопедије уз асистенцију др Милорада Марана, др Дарија Калацуна, др Сањина Перишића и уз инструментацију Горана Томашевића. Анестезиолошку екипу су водили др Слободанка Тодоровић и др Драган Милошевић, те Бошко Драгишић, анестетичар . Током 2011. године успјешно је оперисан деформитет сабљасте тибије, а 2012. године је саниран деформитет поткољенице уз продужење од 7 цм у истом акту код дјечака због болести недостатка витамина Д, резистентног рахитиса. Почетком 2014. године истом пацијенту је оперисан деформитет наткољенице уз продужење од 7,5 цм. Оперативни захват је урадио др Маринко Домузин уз асистенцију др Милорада Марана, др Владана Томанића и инструментацију Горана Томашевића. Анестезиолошку екипу је водио др Драган Милошевић и Љубинка Дворанчић, анестетичарка. Код три пацијента је у задња два мјесеца урађена ресекција псеудоартрозе и надокнада дефекта од 5, 4 и 3,5 цм у истом оперативном акту. Након операције се проводи рана рехабилитација под надзором др Јадранке Нуић Скендерија чиме се избјегну контрактуре и хипотрофија мускулатуре које се могу јавити након сваког оперативног захвата на екстремитетим, а просјечна дужина ношења апарата је три до четири мјесеца зависно о врсти оперативног захвата. Метода се у Клиничком центру Бањалука почела користити током 1992. године посјетом проф. др В.И. Шевцова, ученика проф. Илизарова, а прве самосталне операције је урадио др Предраг Грубор. Током 2000. године у рад се укључује др Маринко Домузин који је осам година касније прошао специјалну едукацију у Кругану, Институту Илизарова. Након тога, заједно са колегом др Милорадом Мараном ради врло комлексне оперативне захвате који до тада нису рађени у Клиничком центру Бањалука.