200x113-..-images-images_news-kecaХируршки тим љекара Клинике за васкуларну хирургију Клиничког центра Бањалука је први пут самостално урадио сложени оперативни захват  тј. реконструкцију поткључне артерије због компресије прекобројним вратним ребром. Ријеч је о сложеном хируршком  захвату који се изводи само у здравственим установама највишег ранга. Оперативна процедура је подразумијевала одстрањивање прекобројног вратног ребра које је довело до настанка тромбозиране анеуризме поткључне артерије и наглог прекида артеријске циркулације десне руке пацијентице. Постојање компресије на крвне судове и нерве између кључне кости и првог ребра назива се  синдром горњег торакалног отвора или скраћено  ТОС синдром. Најчешћи узроци појаве ТОС синдрома су прекобројно вратно ребро, аномалије мишића и лигамената, ожиљци настали након срастања прелома кључне кости и првог ребра као и туморски процеси поменуте регије. Пацијентица је хоспитализована у Клиници за васкуларну хирургију због акутне исхемије десне руке која се манифестовала потхлађеношћу, одсутношћу пулсева и слабијом снагом у десној руци. У току дијагностичке обраде констатована је тромбоза на преласку субклавијалне у брахијалну артерију, анеуризма субклавијалне артерије, те постојање прекобројног вратног ребра. Оперативни захват се састојао у ресекцији анеуризме са интерпозицијом синтетског графта и ресекцији вратног ребра. Контролна МСЦТ – ангиографија показала је проточан синтетски графт, те и даље присутну тромбозу на преласку аксиларне у брахијалну артерију. С обзиром да пацијентица наводи субјективно побољшање, те да је рука функционална, конзилијарно је донесена одлука да се тренутно одустане од додатне реваскуларизације без обзира на одсутност периферних пулсева, а евентуална додатна реавскуларизација десне руке индикована је у случају погоршања клиничког налаза. Сложени оперативни захват урадили су: др Миланко Максић, субспецијалиста васкуларне хирургије, др  Владимир Кеча и др Татјана Шутиловић специјализанти опште хирургије, др Љубиша Томић специјалиста анестезије,  инструментарка Данка Кљајић и Младен Пеуља, анестетичар.