Вирус Западног Нила спада у групу вируса Флавивиридиае, а преноси се на људе угризом зараженог комарца. Код инфекције вирусом Западног Нила симптома често нема, али могу се јавити и тешки симптоми попут енцефалитиса (упала мозга) или менингитиса (упала овојница мозга (менинга) и кичмене мождине). Отприлике 80 посто заражених особа нема никаквих симптома, што се посебно односи на људе који живе у подручјима гдје се зараза вирусом Западног Нила учестало јавља. До 20 посто инфицираних има благе симптоме сличне грипи као што су повишена температура, главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање, уз могућност појаве повећаних лимфних чворова, те кожног осипа на прсима, трбуху и леђима. Већина обољелих опоравља се у потпуности након неколико дана, премда у угроженим скупинама (као што су особе старије од 75 година или обољели од шећерне болести) може доћи до развоја менингитиса или енцефалитиса. Отприлике један на 150 заражених овим вирусом развије озбиљну клиничку слику. Серолошко доказивање ИгМ антитијела на вирус Западног Нила из узорака крви тренутно се ради у Заводу за микробиологију Клиничког центра Бања Лука и од почетка јуна ове године имали смо укупно 13 позитивних тестова. Од почетка јуна ове године у Клиници за Инфективне болести Клиничког центра Бања Лука лијечено је укупно осам болесника код којих је серолошки доказана инфекција вирусом Западног Нила, тренутно је на лијечењу немамо пацијенте обољеле од ове болести. Сви наши пацијенти су имали лакшу до средње тешку клиничку слику. Специфично лијечење инфекције узроковане овим вирусом не постоји. У случајевима кад су присутни искључиво благи симптоми терапија није потребна, већ се евентуално могу дати лијекови за ублажавање бола и снижавање повишене тјелесне температуре. Тежи случајеви грознице Западног Нила захтијевају хоспитализацију како би се могла пружити адекватна супортивна терапија и њега.