У периоду од новембра 2009. до новембра 2010. године Др Драгана Грујић је боравила у Клиници за дерматовенерологију  КЦ Србије, а  због обављања субспецијалистичког стажа из субспецијализације клиничка микологија.
У току субспецијалистичког стажа боравила је такође на Институту за хематологију Клиничког центра Србије, Универзитетској  Дјечијој Клиници, Клиници за инфективне и тропске болести КЦС, Институту за микробиологију са паразитологијом КЦС.
Ово је прва оваква субспецијализација у нашој држави и Клиничком центру Бања Лука.

Клиничка микологија се бави гљивичним инфекцијама како коже тако и унутрашњих органа и ткива. Данас је познато око 250 000 врста гљива, а њих око 100 је значајно за хуману патологију. Према основним морфолошким облицима гљиве се дијеле: на кваснице и плијесни, те бифазне гљиве. Према  патогености гљиве се дијеле на апатогене ( сапрофити), условно патогене, патогене и стриктно патогене ( дерматофити и бифазне гљиве). Из групе плијесни,  гљивичне инфекције коже и њених аднекса (коса, нокти) најчешће су узроковани дерматофитима и то родовима Трицхопхyтон, Мицроспорум и Епидермопхyтон, а из групе квасница најчешћи узрочник је Цандида спп.
До сада се миколошка дијагностика на Клиници за кожне и полне болести постављала на основу нативног миколошког бриса, када се само добијала потврада о постајању  неког од развојних стадија гљиве (споре, мицелијум…),али се није могао одредити етиолошки узрочник гљивичне инфекције. Након завршене субспецијализације планирано је да се приступи детекцији гљива према етиолошком узрочнику. Ова техника подразумијева  засијавање узорка на храњљиву подлогу, пораст културе под одговарајућим условима (термостат), те након тога очитавање макроскопских и микроскопских карактеристика узрочника гљивичне инфекције. Ова дијагностичка метода никада до сада није примјењивана у Клиничком центру Бањалука. У току је набавка термостата тако да очекујемо да ће врло брзо ова дијагностичка метода на нашој Клиници постати рутинска.

Осим инфекција коже и њених аднеxа  гљиве нападају и унутрашње органе и ткива узрокујући,  и дијагностички  и терапијски врло захтијевна обољења- сиситемске ( инвазивне) гљивичне инфекције. Системске гљивичне инфекције су инфекције дубоких ткива и органа узрокована гљивама. Најчешћи узрочници су Цандида спп.( око 46%) , и Аспергиллус фумигатус ( око 43%)..Ове инфекције настају као резултат фунгемије која подразумијева присуство гљива у крви и /или другим примарно стерилним регијама. Фунгемија (цандидемија) је болест болесних људи. Цандидемија је четврти узрочник сепсе у болничким условима.
Тежина клиничке слике код системске гљивичне инфекције највише зависи од имунског статуса домаћина. Данас смо свједоци драматичног повећења број обољелих од малигних обољења, хемато-онколошких пацијента, ХИВ позитивних пацијента, те  трансплантираних пацијената, а сви они имају врло висок фактор ризика од оболијевања од системске гљивичне инфекције. Због свих наведених чињеница у плану је формирање Тима за дијагностиковање и праћење системских гљивичних инфекција.