У Клиници за анестезију и интензивно лијечење изводи се техника регионалне анестезије перибулбарни блок са блоковима периферних грана фацијалиса за инервацију ока.Ова техника анестезијом, акинезијом и аналгезијом омогућава извођење операција у офталмохирургији. Техника се примјењује како би се избјегле могуће нежељене компликације током опште анестезије и скратио период боравка пацијената на болничком лијечењу. Са откривањем локалних анестетика (прво нпр. кокаина 1884. године, затим прокаина, лидокаина, тетракаина, те новијих анестетика: бупивацаина, ропивацаина) започела је њихова примјена кроз топикалну, субтенон, ретробулбарну и перибулбарну анестезију. Од велике важности је изабрати технику која ће обезбиједити безболност и акинезију за вријеме офталмохируршке операције са што мање компликација и нежељених ефеката.
У Универзитетској болници Клинички центар Бањалука од мјесеца марта 2012. године ову технику почео је рутински да примјењује специјалиста анестезије са реанимацијом др Миле Милановић. Тад је урађена операција у витроретиналној хирургији код младог високоризичног пацијента (ASA IV) у временском трајању од 3х и 15 минута, без интраоператвних и постоператвних анестезиолошких компликација. У посљедњих 6 мјесеци овом техником су успјешно урађене различите офталмохируршке операције код 55 пацијената. Препоручује се пацијентима средње и старије животне доби који болују од пратећих системских обољења (нпр. дијабетичари са свим могућим компликацијама, хипертензија, коронарна болест, слабост срца, CV и неуролошка обољења, HOPB, емфизем плућа, хронична ренална инсуфицијенција, реуматске и метаболичке болести, ензимопатије). Од великог значаја за интраоперативну сарадњу и коначан добар исход је и информисаност пацијента о самој врсти анестезије која ће се примјенити, преоперативној седацији, техници извођења и могућим компликацијама и постоперативним препорукама.
Предности примјене ове анестезије је да пружа добру постоперативну аналгезију, акинезију (мирно око како би оператер квалитетно урадио операцију), већу сигурност за пацијента због пратећих болести, минималан утицај на интраокуларни притисак, врло ријетко постоперативно мучнину и повраћање, болесник се може оперисати иако није наташте мада се препоручује због евентуалне конверзије у општу анестезију, мање крварење, мањи ризик плућне емболије и пуно већу кардиоваскуларну стабилност, мање промјене у биохемијским налазима крви, мање изражена постоперативна узнемиреност и аналгезија и на крају јефтинија техника анестезије.
Примјена ове технике није пожељна код појединих пацијената као што су дјеца, ментално хендикепирани, глухонијеми, пацијента са других говорних подручја због језичке баријере јер покривање главе изазива неугодан осјећај и пацијентов страх. Такође, није погодна за трауму ока, дакриоцистостомију и хирургију отвореног ока. С тога је неопходна добра преоперативна припрема, добро познавање функционисања аутономног нервног система, рефлексних лукова у склопу окулокардијалног, окулореспираторног, окулоеметичког рефлекса, механизма дјеловања лијекова и њихових нуспојава како би се евентуалне компликације превенирале или ријешиле.
Приручник за мајке о здрављу и дојењу