Клиника за пластично-реконструктивну хирургију Универзитетске болнице Клинички центар Бањалука заједно са Удружењем за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Републике Српске и Савезом жена обољелих од карцинома дојке „Искра“ организовала је у Бањалуци предавања о теми „Примарна и секундарна реконструкција дојке“.
Предавање је окупило значајан број пацијенткиња обољелих од карцинома дојке из цијеле Републике Српске као и пацијенткиња из Федерације БИХ (Удружење из Јајца, Ливањског кантона и Унско-санског кантона). У горе поменутим регијама Федерације БиХ реконструктивна хирургија дојке није бесплатна односно пацијенткиње плаћају имплантате, што није случај у Републици Српској.
О овом здравственом проблему и начину лијечења истог, говорили су пред препуном салом начелник Клинике за пластично-реконструктивну хирургију др Никола Барош, начелник Клинике за онкологију др Зденка Гојковић, др Александар Гузијан, Клиника за онкологију – Центар за дојку Универзитетске болнице Клинички центар Бањалука, као и др Душан Милеуснић из Центра за радиотерапију.
Том приликом начелник Клинике за пластично-реконструктивну хирургију др Никола Барош рекао је да је на овај начин желио пацијенткињама обољелим од рака дојке указати на реконструктивне захвате који се раде у Републици Српској, те додао да иако број жена које се одлучују на реконструктивне захвате расте, заинтересованост још увијек није тако велика као што се очекује да то буде. Такође, додао је да средина у којој живимо спутава жене да послије одстрањивања дојке ураде и њену реконструкцију. Врло важан моменат у лијечењу карцинома дојке за све пацијенткиње има и естетски сегмент с тога је врло важно посветити пажњу естетској хирургији, односно реконструктивној и пластичној хирургији.
Предсједник Савеза жена обољелих од рака дојке „Искра“ Бањалука Азра Икаловић рекла је да помисао жене која се буди послије операције током које јој је уклоњена дојка је да има физички недостатак. Истакла је да мимо бола који жена трпи током лијечења, у истој мјери трпи и психички бол због недостатка дојке и косе од хемотерапије.
Након стручног дијела предавања скупу су се и обратиле три пацијенткиње којима је урађена реконструкција и своје искуство подијелиле са присутним. Једна од њих је Б.Г. (1983.) којој је реконструкција ТПАМ режњом урађена у јулу 2014. године. Рекла је да се на оперативни захват одлучила јер јој је психички постало оптерећење размишљати о томе да је ставила протезу када крене на посао, какву ће одјећу купити, а да јој се при томе не види протеза итд. У доношењу коначне одлуке помогао јој је разговор са пластично-реконструктивним хирургом који ју је упознао са методама извођења реконструкције, потенцијаланим ризицима и свим осталим питањима која су јој стварала оптерећења. Свакако корист од реконструкције је вишеструка јер је постала психички опуштенија, ниво самопоуздања је виши у односу на период прије реконструкције и не мора више да чека у редовима да би добила и овјерила налог за ортопедско помагало.
Помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске др Милан Латиновић прије почетка предавања рекао је да је прошле године у Републици Српској урађено седам, а у току ове године четири тоталне реконструкције дојке код пацијенткиња обољелих од карцинома дојке, а које је финансирао Фонд здравственог осигурања Републике Српске.
Предавању су присуствовали и министар здравља и социјалне скрби Ливањског кантона Драгослав Топић, помоћник генералног директора за медицинске послове УБ КЦБЛ др Слободан Хајдер као медицинско особље Универзитетске болнице Клинички центар Бањалука, те представници Фонда здравственог осигурања РС.
Приручник за мајке о здрављу и дојењу