Свјетски дан хепатитиса, 28. јул 2015. године, обиљежен је као дио глобалне кампање, коју проводи Свјетска здравствена организација (СЗО), с циљем подизања свијести јавности, опште и професионалне, о распростарањености ове болести, мјерама превенције и могућности изљечења, као и указивање на важност правовременог откривања и лијечења хепатитиса. Тим поводом медицинско особље Клинике за инфективне болести Универзитетске болнице Клинички центар Бањалука организовало је бесплатно, добровољно и анонимно тестирање на хепатитисе, те су на овај начин обиљежили 28. јул – Свјетски дан борбе против хепатитиса.
Бесплатно тестирање и савјетовање сви заинтересовани грађани могли су обавити у Савјетовалишту Клинике за инфективне болести (локација Паприковац) у периоду од 27. до 31. јула, од 09:00-19:00 часова. У наведеном периоду тестирана су укупно 152 клијента, од чега 64 мушкарца и 88 жена. Није било позитивних тестова на ХИВ и хепатитис Ц, а три клијента су имала позитивне брзе тестове хепатитис Б антиген, те је предложено да ураде званичне маркере на хепатитис Б.
Тестирање здравствених радника је од изузетног значаја, због тога што здравствени радници спадају у ризичну групу због свакодневног контакта са пацијентима, за које немамо сазнања да ли су позитивни или не, а у случају инцидента попут убода игле и слично. Уколико се здравствени радници тестирају а резултат буде негативан, савјетује се вакцинација, која представља додатну заштиту за здравственог професионалца у његовом свакодневном раду. Сви тестирани здравствени радници, који су се тестирали током овогодишње акције, након савјетовања особља Клинике за инфективне болести, чврсто су обећали да ће се додатно заштити и вакцинисати, што је и одредба регулисана Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести, који је донесен на основу Закона о заштити становништва од заразних болести.
Ове године, Свјетски дан хепатитиса обиљежио се под мотом: „Спријечи хепатитис, дјелуј сада: тестирај се, затражи лијечење“. Свјетска здравствена организација сугерисала је израду стратегије, односно акционог плана за вирусне хепатитисе за период од 2016. до 2021. године у свим земљама који би имао за циљ смањење броја обољелих од ових болести.
Овом акцијом испуњен је циљ, скренута је пажња јавности на:
• чињеницу да обољели од ових хроничних вирусних инфекција у већини случајева и не знају да живе са њима, јер су оне дуго без симптома,
• значај ране дијагнозе и лијечења болести под надзором инфектолога, јер се тако зауставља развој болести и смањује инфективност обољелих,
• важност превентивног дјеловања, јер су путеви преноса инфекција јасно дефинисани, а самим тим и начини превенције; и овдје вриједи старо правило да је превенција знатно јефтинија од лијечења болести,
• стигму и дискриминацију обољелих, у основи којих су недовољно знање и непросвећеност (тј. непознавање чињенице да се ове болести не преносе уобичајеним социјалним контактом на људе у окружењу).
Приручник за мајке о здрављу и дојењу