И ове године Клиника за неурологију, Универзитетског клиничког центра Бањалука заједно са Удружењем неуролога Републике Српске  су активностима на Тргу Крајине обиљежили Дан борбе против можданог удара.

Љекари-неуролози УКЦ-а Бања Лука, медицински техничари и ученици средње медицинске школе Бањалука су на Тргу Крајине у Бањалуци грађанима мјерили крвни притисак, шећер у крви, вриједности холестерола, те дјелили флајере на којима су описани најчешћи симптоми који указују на мождани удар, те шта требају чинити да смање ризик од настанка можданог удара. Такође свим заинтересованим грађанима љекари УКЦ-а Бања Лука су одржали предавања на ову тему. На овај начин се и Република Српска укључује у свјетски покрет који се бави борбом против можданог удара.

 О можданом удару:
Сваких шест секунди, без обзира на узраст или пол – неко негдје ће умријети од можданог удара.
Ово је, међутим, више него здравствена статистика. То су људи који су у једном тренутку, били  нечија сестра, брат, супруга, супруг, ћерка, син, партнер, мајка, отац … пријатељ. Они су постојали и били вољени. Иза бројева су стварни животи. Свјетска организација за борбу против можданог удара позива на хитну акцију за рјешавање ове тихе епидемије лансирањем “1 од 6″ кампање на Светски дан борбе против можданог удара, 29. октобар 2011. Свјетска организација за борбу против можданог удара на овај дан жели да пошаље поруку јавности да се мождани удар може побиједити.
Циљ кампање је да се стави борба против можданог удара у центар пажње.”1 од 6” тема је одабрана од стране лидера ВСО како би се истакла  чињеница да ће у данашњем свијету, један од шест људи широм света имати мождани удар некад у свом животу. Свако је у опасности и ситуација  се може  погоршати са небригом и неактивности.
Код двије трећине болесника мождани удар узрокује инвалидитет који најчешће за посљедицу има трајну радну неспособност.
Процјењује се да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Вријеме потребно за рехабилитацију послије те болести највише зависи од тежине удара, а само петина преживјелих успије да се у потпуности врати у нормалу.
Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим посљедицама можданог удара.
Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су поремећени покрети једне стране тијела, слабост, неспретност, одузетост руке или ноге, поремећај осјетљивости, трњење стране лица или тијела, губитак вида на једно око, губитак координације или немогућност хода, неразумијевање или немогућност говора.
Од највећег значаја је да се особе са тим тегобама што прије обрате љекару, јер пацијенти који, унутар четири и по сата од почетка симптома, успију да буду превезени до специјализованих установа за лијечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.
У Републици Српској постоји могућност да се у специјализованим јединицама за мождани удар да најадекватнија могућа терапија можданог удара, а то је тромболитичка терапија, чији је циљ да разложи тромб који је акутно зачепио одређени крвни суд у мозгу и довео до настанка акутног исхемијског можданог удара.
Кампања “1 од 6” подвлачи чињеницу да не само да се мождани удар може спријечити, већ и то да се мождани удар данас може успјешно лијечити и да се пацијент од можданог удара може потпуно опоравити ако му се на вријеме помогне. Кампања има за циљ да смањи терет од можданог удара делујући на шест тачака:

1. Упознајте своје личне  факторе ризика: висок крвни притисак, дијабетес, и висок ниво холестерола у крви,
2. Будите физички активни и вјежбајте редовно,
3. Избјегавајте гојазност водећи бригу о исхрани,
4. Ограничите конзумирање алкохола,
5.  Избјегавајте дувански дим. Ако пушите, потражите помоћ и престаните пушити,
6.  Научите како да препознате знаке упозорења за мождани удар и како да предузмете акцију.

Мождани удар је други водећи узрок смрти за људе изнад 60 година старости, а пети водећи узрок код људи старости од 15 до 59 година. Мождани удар напада дјецу, укључујући и новорођенчад. Сваке године, скоро шест милиона људи умре од можданог удара. У ствари, мождани удар је одговоран за више смртних случајева сваке године од оних које се приписује АИДС-у, туберкулози и маларији заједно – три болести које су поставили стандард за успјешно заступање у јавном здравству, болести које имају велику пажњу медија и које самим тим имају сву позорност свјетских лидера , влада и многих сектора цивилног друштва.
Мождани удар напада неселективно и не поштује границе. Појединачне земље се не могу суочити са изазовима можданог удара у изолацији и самостално. Светски дан борбе против можданог удара зато има за циљ да окупи пацијенте, преживјеле од можданог удара, цијело друштво, јавне здравствене власти, љекаре, медицинске сестре и друге који су укључени у борбу против ове епидемије, да заједничким снагама раде на превен цији, третману и едукацији о можданом удару са циљем смањења броја обољелих од можданог удара.