Данас, 14. октобра 2016. године одржана је 5. редовна прес конференција током које смо разговарали о раку дебелог цријева, у намјери да подигнемо свијест јавности о том проблему, да представимо могућности лијечења у Универзитетском клиничком центру Републике Српске те да јавности скренемо пажњу на превенцију и важност откривања рака у ранијим фазама, јер ако се рак дебелог цријева открије у раном стадијуму и одмах започне с лијечењем, изгледи за изљечење су чак до 95%.

Јавности су се обратили помоћник генералног директора за медицинске послове др Слободан Хајдер, др Гордана Јовићић, гастоентеролог, др Саша Јунгић, онколог, др Озрен Кордић, специјалиста опште и абдоминалне хирургије и начелник Службе операционих сала са стерилизацијом и др Горан Марошевић, радијацијски онколог из Affidea ИМЦ Центра за радиотерапију.

Процјењује се да се годишње у свијету сваких 3,5 минута дијагностикује једна новообољела особа са раком дебелог цријева.

Елиминисањем или смањивањем степена изложености факторима ризика за настанак рака дебелог цријева на које можемо утицати (неадекватна исхрана, прекомјерна тјелесна тежина и гојазност, пушење, прекомјерно конзумирање алкохола и др.) и откривањем рака у раном стадијуму, може се постићи не само смањење броја обољелих од рака дебелог цријева и побољшање квалитета живота обољелих, већ и ефикасније, једноставније и јефтиније лијечење и зато је превенција од изузетног значаја.

Лијечење рака дебелог цријева у поодмаклом стадијуму је минимално четири пута скупље него у раном.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, током 2014. године 3444 пацијената обољелих од рака дебелог цријева  се лијечио у болницама у Републици Српској, од којих 1406 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске.

Током 2015. године 3348 пацијената обољелих од рака дебелог цријева  се лијечило у болницама у Републици Српској, од којих 1462 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске.

Учесталост рака дебелог цријева у Републици Српској износи  13,1 на 100 000 становника мушког пола, односно  9,4 на 100 000 становника женског пола и према учесталости је, у односу на све карциноме  откривене у Републици Српској, на другом мјесту и код жена (иза рака дојке) и код мушкараца (иза рака плућа).

Рак дебелог цријева  је други водећи узрок умирања (иза рака плућа) у мушкој, а трећи (иза рака дојке и рака грлића материце) у женској популацији Републике Српске.

Мушкарци у односу на жене чешће оболијевају од рака дебелог цријева и то за 1,1-1,6 пута.

У Клиници за општу и абдоминалну хирургију је од 1. јануара 2015. године до данас извршено 505 операција рака дебелог цријева.

Узевши у обзир да лијечење рака дебелог цријева подразумијева примјену више модалитета лијечења, у нашој установи лијечењу приступамо тимски, конзилијарно и мултидисциплинарно, и у њему скупа са пацијентом учествују гастроентеролози, хирурзи, онколози, патолози и радиолози Универзитетског клиничког центра РС као и радијацијски онколози Affidea ИМЦ Центра за радиотерапију.

Лијечење рака дебелог цријева зависи о стадијуму болести а уз добар тимски рад могуће га је, и у поодмаклој фази, ставити под  дуготрајну контролу.

Колоноскопија, коју изводе гастроентеролози, је најпоузданија метода за рано откривање промјена слузнице дебелог цријева и има изузетан значај у раној детекцији и скринингу рака дебелог цријева и свака би је особа након педесете године живота, у склопу редовног систематског прегледа, требала обавити.

Када се код болесника открије рак дебелог цријева, неопходно је тимски, заједно са пацијентом испланирати који ће се кораци предузети и то је основни постулат лијечења онколошког болесника који у потпуности подржавамо. У планирању даљих поступака заједнички са пацијентом учествују гастроентеролози, патолози, радиолози, онколози, хирурзи и радијацијски онколози.

Конзилијарни, тимски приступ примјењује се у свим случајевима, изузев у случајевима „акутног абдомена“ када изводимо  оперативни захват без унапријед разрађеног плана, са циљем отклањања узрока угрожавања живота болесника.

Неопходно је, и од пресудног значаја за одређивање оптималне терапије,  одредити колико се рак проширио на околне органе и ткива и има ли метастаза у другим органима и дијеловима тијела. Како би се то утврдило, односно како би се одредио стадијум болести, користе се хистопатолошки налази Завода за клиничку патологију  и претраге којима се детаљно приказује подручје у којем је откривен рак дебелог цријева (колоноскопија, ЦТ или НМР), или подручје за које се сумња да је захваћено метастазама (ПЕТ ЦТ).

Конзилијум за малигна обољења УКЦ РС доноси план лијечења према важећим медицинским смјерницама, ажурираним сваке године, у складу са стадијумом болести, доби и општем стању пацијента те у складу са осталим болестима и посљедичним оштећењима органа које има пацијент.

У циљу лијечења пацијента примјењују се четири методе (оперативни захвати, зрачење, хемотерапија, биолошки лијекови) које се примјењују самостално или се међусобно комбинују, а одлуку о најбољем модалитету лијечења доносе чланови Конзилијума за малигна обољења скупа са пацијентом,

Када је рак дебелог цријева у раној фази и није се проширио изван цријева, најчешћа терапијска метода је оперативни захват у Клиници за општу и абдоминалну хирургију којим се одстрањује тумор. Оперативни захвати се изводе и у каснијим стадијумима рака дебелог цријева с циљем спречавања развоја компликација, ширења тумора у локалне структуре, али и ради одстрањивања метастаза у другим органима и дијеловима тијела.

Циљ радиотерапије је аплицирање терапијске дозе јонизујућег зрачења на тумор уз максималну поштеду околног здравог ткива и органа и она се успјешно спроводи у Центру за радиотерапију Бања Лука, који континуирано допуњава своју листу услуга у складу са медицином заснованом на доказима. Радиотерапија се у лијечењу рака  може примјенити као преоперативна са или без хемотерапије у циљу смањивања величине тумора, како би операција била успјешнија и стопа рецидива мања. Код приближно 20% пацијената тумор се повуче у потпуности, па се са оперативним захватом може сачекати до прогресије болести. То је јако битно код старијих особа и код тумора који су ниско смјештени, гдје оперативни захват значи извођење стоме на стомак коју пацијенти тешко прихватају. Такође, радиотерапија се може примијенити и послије оперативног захвата али и у лијечењу местаза на јетри насталих због колоректалног карцинома. У Републици Српској се годишње преко 100 пацијената обољелих од рака ректума лијечи радиотерапијском техником и знањем (ИМРТ и РапидАрц преоперативном и постоперативном радиотерапијом).

За разлику од хируршког лијечења и зрачења, хемотерапија има системски учинак на тијело и  подразумијева примјену одређених лијекова који уништавају туморске ћелије  те заустављају њихов раст и размножавање. Хемотерапија се може примјењивати као основна терапија али и као додатак  лијечењу хируршким захватом и/ или зрачењем ако болесник и нема знакове проширене болести. Циљ такве примјене хемотерапије је смањење ризика од накнадног понављања болести, зато што хемотерапија уништава и ћелије  рака које су евентуално заостале након хируршког захвата и/ или зрачења.

У посљедње се вријеме примјењујемо нове методе лијечења примјеном паметних лијекова који у већој или мањој мјери захватају само туморске ћелије, док здраве ћелије организма у већој или мањој мјери остају поштеђене.

Опште информације

Рак дебелог цријева или колоректални карцином је један од најчешћих облика злоћудних обољења у свим развијеним земљама са забрињавајућим трендом пораста учесталости.

Иако, као и за већину других врста карцинома, узрок настанка рака дебелог цријева није дефинитивно познат, постоје неки фактори који повећавају вјероватноћу  оболијевања од те болести:

  • Ризик од развоја рака дебелог цријева значајно расте са годинама старости. Подаци указују да је око 91 % обољелих од овог карцинома старости од 50 и више година.
  • Постојање полипа дебелог цријева такође повећава ризик појаве рака дебелог цријева, с обзиром на то да наведене доброћудне промјене могу прећи у злоћудне. Вјероватноћа да полипи већи од 1 цм пређу у рак за десетак година износи око 15 %.
  • Улцерозни колитис и Кронова болест су два најчешћа упална обољења цријева која се доводе у везу са раком дебелог цријева. Ризик од настанка карцинома расте са проширеношћу основне болести.
  • Особе имају 2–3 пута већи ризик да оболе од рака дебелог цријева уколико су њихови први крвни сродници боловали од  истог  обољења, а ризик је за  3–6 пута  већи  ако  је  код првог крвног сродника рак дебелог кријева дијагностикован у млађим годинама.
  • Исхрана у којој нема довољно  влакана, воћа  и  поврћа,  а која  је богата  шећерима и мастима, посебно животињског поријекла је  један  од  фактора  ризика  за настајање рака дебелог цријева као и прекомјерна тјелесна тежина или гојазност, дијабетес и физичка неактивност, прекомјерно конзумирање алкохола и пушење.

У раним фазама развоја рака дебелог цријева најчешће нема никаквих знакова и симптома.

Када се већ симптоми појаве, они зависе о томе у којем дијелу дебелог цријева се тумор налази. Заједничко им је обиљежје да, без обзира на локацију, рак дебелог цријева може узроковати дуготрајно крварење које за посљедицу има анемију (малокрвност). Због тога се болесници често осјећају уморно и слабо,  имају крв у столици, промјене у начину пражњења, болове у трбуху, грчеве, губе тежину, имају мучнину, главобоље, шум у ушима, блиједи су и пате од вртоглавице.

Сви ови симптоми су неспецифични и могу се појавити као посљедица низа других болести и стања, али свакако упућују на то да треба одмах отићи љекару на преглед.