Данас је одржана 6. редовна прес конференција током које се говорило о ендокринолошким обољењима, о начину њихове дијагностике и модалитетима лијечења у Универзитетском клиничком центру Републике Српске. Указано је на важност мултидисциплинарног приступа у лијечењу ендокринолошких обољења. Јавности су се обратили помоћник генералног директора за медицинске послове проф. др Звездана Рајковача, шеф Одјељења ендокринологије са општом интерном медицином прим. др Мирјана Бојић, интерниста-ендокринолог, специјалиста радиолог др Дијана Микић и супспецијалиста лабораторијске ендокринологије Боса Мирјанић-Азарић.

Ендокрини систем утиче на то како ваше срце куца, на раст костију и ткива, па чак и на вашу способност да направите бебу.Он игра кључну улогу у томе да ли ћете обољети од шећерне болести, обољења штитасте жлијезде, поремећаја раста, сексуалних дисфункција, као и мноштва других поремећаја са хормонима.

Ако примјетите или осјетите било који од симптома које вас наводе на сумњу да имате шећерну болест као нпр. жеђ и сухоћу уста, учестало мокрење, губитак тежине, умор и исцрпљеност, замућен вид или проблеме са штитастом жлијездом као што су хипертиреоза односно појачано лучење хормона штитасте жлијезде које се манифестује кроз убрзан пулс, изненадне нападе и лупање срца, учестале столице, брзо и лако замарање, поремећај у спавању и мршављење, преосетљивост на топлоту, или хипотиреоза односно смањено лучење хормона за коју је карактеристична прекомијерна гојазност и изразита зимогрожљивост… Ако вам се поремете менструални циклуси а лице прекрију акне, ако вам коса почне опадати као у мушкарца а расти баш тамо гдје не треба – на лицу, прсима, леђима, ако сте млади пар који чезне за потомством, а не успјева у томе годинама, ако сте мушкарац а почну вам расти дојке, ако не можете изаћи на крај са својим килограмима…. Обратите се свом породичном љекару који ће вас упутити код ендокринолога на преглед. Важно је препознати симптоме болести и урадити нешто по том питању, јер пракса показује да кључни проблем у вези болешћу није то да нисте запазили симптоме, већ то да нисте предузели ништа по том питању или сте рјешавање проблема започели погрешно.

Поремећаји у стварању и лучењу хормона, како при смањењу, тако и повећању, доводе до озбиљних тегоба, па и до животне угрожености.

Сложени ендокринолошки процеси којим хипоталамус и хипофиза, штитна жљезда, параштитне жлијезде, панкреас (ендокрини дио), надбубражне жлијезде, јајници и тестиси регулишу виталне функције организма се данас прате од стране бројних стручњака који у суштини чине мултидисциплинарни тим. Мултидисциплинарност у правом смислу те ријечи, синергија стручњака која балансира са  јако тананим подручјем хормона, гдје се свака одлука преиспитује је једини пут који води ка правилном лијечењу.

Љекари прописују хормонску терапију након што стекну цјеловиту слику стања пацијента односно, након комплетне дијагностичке обраде пацијената.

Данас ћемо вас упознати са значајем сарадње ендокринолога, радиолога и биохемичара која је од есенцијалне важности за дијагнозу ендокринолошких обољења и доношење одлуке о даљем модалитету лијечења и накнадног праћења пацијента.

Током првих шест мјесеци ове године у Одјељењу ендокринологије са општом интерном медицином хоспитализовано је 454 пацијената, а у истом временском периоду у специјалистичкој амбуланти прегледано је 4.045 пацијената.

У Заводу за клиничку лабораторијску дијагностику је, током првих шест мјесеци ове године, урађено укупно 90.000 услуга за ендокринолошке пацијенте, односно у Заводу се дневно обради и до 300 ендокринолошких болничких и амбулантних пацијената.

У Заводу за клиничку радиологију је, током првих шест мјесеци ове године, урађено укупно 43.989 неимиџинг и имиџинг процедура за болничке и амбулантне пацијенте, укључујући и процедуре за дијагностику ендокринолошких обољења.

Данашњом конференцијом се придружујемо обиљежавању 14. новембра, Свјетског дана дијабетеса, вјероватно најпознатије и најраспрострањеније болести поремећаја рада жлијезда са унутрашњим лучењем.

Додатне информације

Ендокринологија је наука о жлијездама с унутрашњим лучењем. Те жлијезде  преко својих хормона, у синергији с неуровегетативним системом, раде на регулацији свих животних процеса у нашем организму. Хормони регулишу готово све тјелесне функције, од репродукције, преко раста и развоја, до одговора на стрес. Поремећаји у њиховом стварању и лучењу, како при смањењу, тако и повећању, редовно доводе до озбиљних тегоба, па и до животне угрожености.

Дијабетес, у народу познат као шећерна болест, у УКЦ РС функционално и морфолошки обрађујемо уз укључивање најсавременије терапије. Сви наши напори у лијечењу шећерне болести фокусирани су на само један циљ – добру регулацију шећерне болести и спречавање настанка компликација шећерне болести. Љекарима није проблем да препознају дијабетес и релативно лако могу да поставе дијагнозу, а није ријеткост да се већ код породичног доктора постави сумња на ту болест. Међутим, управо је прихватање сопствене болести проблем са којим се суочавају многи пацијенти. Није ријетко да, поготово у млађој доби, пацијент примијети симптоме, а да их занемарује и затвара очи пред очигледним. Игноришу се симптоми, попут жеђи, сувих уста, учесталог мокрења и губитка тјелесне тежине. И овим путем пацијентима поручујемо да није срамота имати дијабетес и да на вријеме требају да прихвате своју болест и крену са лијечењем.

Хипофиза је жлијезда која је смјештена у дијелу мозга и регулише рад осталих жлијезда у организму. У УКЦ РС обрађујемо комплетну функцију (лутеинизирајући хормон (ЛХ), фоликостимулирајући хормон (ФСХ), тиреостимулирајући хормон (ТСХ), адренокортикотропни хормон (АЦТХ), пролактин и хормон раста (ГХ)) и морфологију ове жлијезде путем КТ хипофизе, односно селарне регије који се данас мање користи, и НМР хипофизе која даје далеко прецизније морфолошке карактеристике.  Значајан број пацијената се  оперативно  збрињава од стране неурохирурга.

Надбубрежне жлијезде се налазе у слабинским регијама, а проблеми које им приписујемо углавном су у вези с њиховом функцијом, те промјенама њихове анатомске структуре. У УКЦ РС обрађујемо дио фукције коре надбубрежних жлијезда – кортизол, дехидроепиандростерон сулфат (ДХЕА-С), сеx хормон везујући глобулин (СХБГ) , уз морфолошку УЗ обраду те КТ абдомена и НМР абдомена, а дио претрага радимо амбулантно и тако комплетирамо обраду. Значајан број пацијената се оперативно  збрињава од стране абдоминалних хирурга.

У УКЦ РС  функцију  штитасте жлијезде  комплетно обрађујемо кориштењем  налаза хормона штитасте жлијезде – Т3, Т4, слободни Т3 хормон (ФТ3), слободни Т4 хормон(ФТ4), те већ поменутог ТСХ хормона, антитијела штитасте жлијезде, тиреоглобулина као и калцитонина, а морфологију путем ултразвучног прегледа, КТ  или НМР врата, у зависности од постављене индикације, цитолошке пункције и сцинтиграфије.

Такође, у сврху испитивања функције параштитастих жлијезди користимо биохемијске маркере паратиреоидни хормон (ПТХ), Ца-калциј, Ца++ јонизовани калциј и П-фосфор. Претраге хормона смо одскора допунили и витамином Д како бисмо употпунили, између осталога и дијагностику остеопорозе. Морфологију параштитастих жлијезди испитујемо путем ултразвучног прегледа,  КТ  или НМР врата, у зависности од постављене индикације, цитолошке пункције и сцинтиграфије.

Према индикацијама, обољење штитасте и параштитастих жлијезда се успјешно хируршки  рјешава од стране торакалних хирурга УКЦ РС.

У Републици Српској је гојазно 22 одсто пацијената, а 35 одсто предгојазно, што представља велики здравствени проблем. У УКЦ РС радимо ендокринолошку обраду гојазности, као и третман гојазности у сарадњи са нутриционистом.

Остеопорозу, са ендокринолошког аспекта, функционално и морфолошки обрађујемо уз укључивање антиресорптивне терапије након добијених резултата.

Готово у потпуности функционално и морфолошки обрађујемо јајнике, на основу увида у хормонски статус жене (естрадиол, прогестерон, 17ОХ прогестерон, тестостерон, а одскора радимо и антимилеров хормон), ултразвучног прегледа, КТ-а и НМР-а мале карлице. Тестисе такође обрађујемо и функционално  и морфолошки.

Током последњих неколико година у Универзитетском клиничком центру Републике Српске дошло је до значајног напретка у оквиру репродуктивне ендокринологије и менопаузе.