1Дана 24. 11. 2016. године, у сали за састанке управе Универзитетског клиничког центра Републике Српске, одржана је пета редовна сједница Савјетодавног вијећа.Сједници су присуствовали предсједник Савјетодавног вијећа проф. др сц. мед. Слободан Јанковић, замјеник предсједника Савјетодавног вијећа прим. др мед. Жељко Родић и чланови: прим. др Георгина Јотановић, прим. др Ацо Хотић , проф. др сц. мед. Милан Арбутина, прим. др мед Милош Бајић, проф. др сц. мед. Раде Вилендечић, проф. др сц. мед. Илија Зубовић, проф.др сц.мед.Никола Лаганин, проф.др сц. мед. Димитрије Тришић, као и генерални директор УКЦ РС проф. др сц. мед. Мирко Станетић, замјеник генералног директора Душан Мајкић, дипл. правник, помоћник генералног директора за медицинске послове проф. др Звездана Рајковача, помоћник генералног директора за немедицинске послове Миодраг Илић, дипл. правник, др Новак Васић, савјетник генералног директора, шеф Службе за  економско-финансијске послове Бојана Ајдер, дипл. ецц. И Нада Јокановић, дипл ецц., шеф Одјељења за кабинетске послове и послове информисања.

Састанак је почео одавањем почасти минутом шутње уваженом колеги проф. др сц. мед. Душану Пантићу, члану Савјетодавног вијећа.

3Усвојен је записник са четврте редовне сједнице Савјетодавног вијећа УКЦ Републике Српске одржане 20.04.2016. године, након чега  је кренуло излагање у складу са усвојеним дневним редом.

Шеф Службе за економско-финансијске послове дипл. економиста Бојана Ајдер је концизно презентовала информације о оствареним резултатима пословања УКЦ РС по моделима за првих девет мјесеци текуће године, упоређујући их са резултатима за исти период прошле године. Током првих девет мјесеци хоспитализовано је 53.582 пацијента при чему је просјечно трајање хоспитализације износило пет дана, што представља повећање броја хоспитализованих пацијената од 3 одсто у односи на исти период прошле године. Током првих девет мјесеци пружено је 804.839 услуга за амбулантне пацијенте што представља повећање броја пружених услуга од 10 одсто , односно у финансијском смислу од 15 одсто у односи на исти период прошле године. Укупан бруто резултат пословања УКЦ РС је за 8 одсто већи у односу на исти период претходне године.

4Генерални директор УКЦ РС проф. др сц. мед. Мирко Станетић је присутнима предочио информације о  току реконструкције ЦМБ-а и изградњи Сјеверног крила УКЦ РС и при том нагласио да се, захваљујући подршци Владе Републике Српске,  средства за реконструкцију и изградњу не издвајају из редовног пословања УКЦ РС. Један од приоритета је стављање 3200 м3 простора у Јужном крилу у функцију и очекује се да ћемо до краја ове године имати завршену финансијску конструкцију. Активно се ради на изналажењу модалитета да се И спрат Јужног крила стави у функцију.  Радови на реконструкцији ЦМБ-а и изградњи Сјеверног крила теку у складу са планираном динамиком, доњи спратови ЦМБ-а су у потпуности завршени и у току је опремање болесничких соба, док је Сјеверно крило стављено под кров. Након завршетка инсталирања опреме за болеснике која је у потпуности нова и савремена и укључује и нове болничке кревете, клинике и службе са ИВ и В и ВИ спрата ће се преселити у завршене етаже и приступиће се реконструкцији преосталих спратова. ЦМБ ће, у складу са пројектовањем, имати седам спратова  (искористиће се и техничка етажа) на располагању за смјештај пацијената у једнокреветним и двокреветним собама, пошто ће се техничка опрема измјестити на кров. У току су предмјери и предрачуни за унутрашње опремање Сјеверног крила током зимских мјесеци.Планирано је да се радови на реконструкцији ЦМБ-а и изградњи Сјеверног крила заврше до средине 2018. године и до сада, без обзира на непредвиђене ситуације које се увијек дешавају током реконструкције и изградње (примјера ради, поплављено атомско склониште у које се није улазило годинама), тај датум никад није био упитан. Такође, у циљу комплетирања реконструкције УКЦ РС потребно је реконструисати и техничко-економски блок у којем се између осталог налази и котловница, у којој су неки котлови још из 1978. године.  Током дискусије о овој ставци поставило се и питање паркинга и изградње Психијатрије. Без обзира на реконструкцију и изградњу УКЦ РС уколико се не изгради паркинг, функционисање цијелог система се може довести у питање. Такође, реконструкција и изградња УКЦ РС без рјешавања статуса Психијатрије такође не може бити комплетирана. УКЦ РС активно ради на рјешавању тих питања, при чему је генерални став да се мора направити нови паркинг који ће се наплаћивати те да се мора изградити нова Психијатрија. Разговарало се и о завршетку формално правних процедура које се односе на утврђивање права власништва над земљиштем на којем је Хирургија и Клиника за психијатрију,  настојању УКЦ РС да се измјени регулациони план и осталим релевантим ставкама које се тичу изградње објекта за Клинику за психијатрију и изградње новог паркинга.

Током излагања о будућој организацији рада у УКЦ РС  генерални директор се укратко осврнуо на кораке које су се до сада подузели по том питању од којих је један од круцијалних доношење новог Статута и Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у УКЦ Републике Српске. Бројчано гледајући, УКЦ РС нема вишка радника зато што је тренутно запослено 2615 радника док је систематизацијом предвишено 2629 радних мјеста. Однос особља које директно ради са пацијентима и особља које не ради директно са пацијентима је 82 напрема 18 одсто. Узевши у обзир да је у особље које ради са пацијентима укључен и дио административног и логистичког особља које директно ради са пацијентима, тежи се ка односу од 90 напрема 10 одсто, који ће се временом постићи. Циљ нове организације рада није смањивање броја запослених него повећање нивоа њихове ефикасности и директно повећање квалитета услуга које се пружају пацијентима. Ради се на стратегијском реструктурирању УКЦ РС, које ће путем нове организације рада које подразумијева и увезивање сада раздвојених служби (нпр. правне, економске) и медицинских организационих јединица  по сродности обољења које лијече (неурологија-неурохирургија, пулмологија-торакална хирургија, гастроентерологија – хирургија,….) водити ка модерно организованом и ефикасном УКЦ РС. Паралелно се ради на подмлађивању кадра, примају се најбољи студенти и стално се ради на континуираној медицинској едукацији. Ради се на проширењу комерцијалних (које не покрива Фонд) услуга које УКЦ РС пружа и даје прилика најбољим љекарима које пацијенти траже да додатно, у слободно вријеме, раде и зараде у УКЦ РС. Истовремено се настоји пренијети искуство из других развијених земаља по питању организације здравствене установе, тако да смо у сталним контактима са менаџерима познатих свјетских болница, са којима размјењујемо идеје и сугестије које се односе на реорганизацију рада у највећој здравственој установи у Српској кроз коју „годишње прођу двије Републике Српске.“

2У разговору о текућем финансијском стању, исплати личних доходака, обавеза према радницима и друштву, задужењу и начину сервисирања дугова УКЦ РС образложено је да се плате исплаћују на вријеме, да отпремине касне али да се исплаћују те да се не прескачу обавезе које УКЦ РС има. Уколико би се исплаћивала бруто плате од укупно 7 мил. КМ које се добијају од Фонда око 5.5 милиона би отишло на исплату плата. У случају да се мора бирати између исплате бруто плата и набављања лијекова и материјала за лијечење пацијената, људски је и морално одлучити се у корист пацијената а радити, као што се и ради, на репрограму обавеза. УКЦ РС је учествовао са 39.7 одсто у болничком сектору, али није добио, из разних разлога, исти проценат буџета. Генерално гледајући, пословање УКЦ РС је боље за око 3 милиона КМ у односу на исти период прошле године, при чему се спектар услуга које пружа константно шири.

Договорено је да се за слиједећу сједницу Савјетодавног вијећа припреми ажурирана информација о терапијским и дијагностичким процедурама које се не раде у УКЦ РС и због којих се пацијенти шаљу у друге центре, како би се УКЦ РС тачно позиционирао у односу на окружење.

5Током живе и динамичне дискусије прим. др мед Милош Бајић је споменуо свима добро познату чињеницу да „нема државе која има толико пара колико здравство може да потроши“ и примијетио да има доста љекара у парламенту, институцијама, политици који добро познају стање у здравству те да је неоходно разговарати са њима и тражити како да се системски ријеши проблематика с којој се сусрећу сви учесници здравственог система. Након краће размјене мишљења о укупној финансијској ситуацији у здравственом систему Српске, у склопу којег је и УКЦ РС, чланови Савјетодавног вијећа су једногласно донијели закључак да се анимирају све релевантне институције (Министарство здравља, Министарство финансија, Фонд здравственог осигурања, Влада Републике Српске) с циљем да се предузму све неопходне мјере које ће довести поправљања финансијске ситуације у здравственом систему Српске, чији је УКЦ РС дио. Такође, предложено је да се контактирају љекари који раде у институцијама Владе како би искористили свој утицај и доприњели побољшању ситуације у здравству.