Пацијент је третиран у првом дану живота, када је торакотомијским екстраплеуралним приступом урађена лигатура трахеоезофагеалне фистуле, а континуитет једњака постигнут примарном анастомозом. Наш пацијент је имао и атрезију ануса и ректума, класификовану као интермедијална, те аномалију кичменог стуба у форми неразвијене сакралне кости. Атрезија ануса и ректума је превазиђена извођењем сигмоидостомије у истом акту, док се аноректална реконструкција планира накнадно. Постоперативно, пацијент се третира у Одјељењу интензивне његе и терапије Клинике за дјечије болести и ток опоравка је уобичајен. Операције атрезије једњака представљају најсложеније хируршке захвате у дјечијој и неонаталној хирургији. Први овакви захвати су успјешно изведени у САД-у средином прошлога вијека, а и данас се на просторима некадашње Југославије изводе у само неколико најразвијенијих центара. Приликом лијечења ових пацијената, најчешће је потребно дуготрајно праћење и, у већини случајева, понављање балон дилатације једњака, што је такође техника која је већ усвојена у нашој Клиници. Такође, за третман оваквих пацијената неопходно је постојање мултидисциплинарних тимова, прије свега хирурга, анестезиолога и интензивних педијатријских терапеута, који уз постојеће технолошке предуслове и велики професионални ентузијазам могу подићи ниво лијечења новорођенчади са оваквим аномалијама.Клинички центар Бања Лука је заснивањем раднога односа са прим.др Дејаном Кафком, дјечијим хирургом, значајно промјенио околност лијечења дјеце из домена патологије неонаталног узраста, односно опште и абдоминалне дјечије хирургије. Прим.др Кафка је радио на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић“ у Београду током претходних 15 година и његовим доласком Клинички центар Бања Лука је постао богатији за велико искуство и стручно знање.

Иначе, атрезија једњака је урођена малформација новорођенчета која се јавља инциденцом од једне на око 4500 живо рођене деце. Малформација се јавља у патолошком спектру неколико различитих варијетета са или без фистуле према трахеобронхијалном стаблу. Најблаже форме представљају урођене стенозе једњака, или изоловане трахеоезофагеалне, тзв. „Х“ фистуле, док је код најтежих варијанти фистула одсутна, а окрајци једњака значајно резмакнути или неразвијени. Око 90% случајева атрезија представљају атрезије једњака са присутном дисталном трахеоезофагеалном фистулом, какав је био случај и са нашим пацијентом.Такође је добро познато да се уз атрезије једњака нерјетко јављају и друге аномалије (класификоване у „ВАТЕР“ или „ВАЦТРЕЛ“ групе удружених аномалија), најчешће урођене срчане аномалије, аномалије урогениталнога тракта, аноректалне аномалије, аномалије кичменога стуба.