Pres - februarУ петак 10. јануара 2017. године у конференцијској сали у Поликлиници УКЦ РС на 1. спрату одржала се осма редовна прес конференција током које смо говорили о пресељењу клиника са горњих етажа ЦМБ-а у доње реновиране етаже чиме су створени услови за наставак реконструкције ЦМБ-а и остварења нашег вишедеценијског сна да се коначно сви смјестимо под један кров, те о томе шта овај корак у имплементацији Пројекта реконструкције Централног медицинског блока и изградње Сјеверног крила значи за пацијенте и особље и шта он представља за нашу установу у организационом смислу.

Саговорници током прес конференције били су генерални директор Универитетског клиничког центра Републике Српске проф. др Мирко Станетић, начелник Клинике за очне болести проф. др Милка Мавија и начелник Клинике за неурологију доц. др Александра Доминовић-Ковачевић.
Наиме, у склопу пројекта реконструкције и изградње Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за само три дана пресељене су клинике са горњих етажа Централног медицинског блока у доње реновиране етаже. Кажемо „за само три дана“ јер се ради о послу који је тешко урадити и за мјесец дана. Шта реконструкција и изградња УКЦ РС подразумијева, какве промјене доноси пацијентима и запосленим, илустровали смо на примјерима Клинике за неурологију и Клинике за очне болести.

Током 2016. године у Клиници за неурологију хоспитализовано је 3.588 комплексних неуролошких болесника. У Поликлиници УКЦ РС је током прошле године прегледано 47.457 неуролошких пацијената, од којих 8.580 пацијената са хитним неуролошким стањима. Другим ријечима, у нашој Клиници за неурологију је само током једне године директно збринуто 51.045 пацијената.

Током 2016. године у Клиници за очне болести је оперисано 3.554 пацијената, а у Поликлиници УКЦ РС је прегледано 35.480 офталмолошких пацијената.У истом временском периоду хоспитализовано је је 3.297 пацијената. Другим ријечима, у нашој Клиници за очне болести је само током једне године директно збринуто 42.331 пацијената. Кажемо директно, јер ту не убрајамо конзилијарне прегледе пацијената који су хоспитализовани у другим службама и клиникама или разматрање појединачних случајева на онколошким конзилијумима. У само двије клинике Универзитетског клиничког центра Републике Српске за само годину дана медицински смо збринули један град од скоро 100.000 становника.

Први велики корак у реконструкцији Универзитетског клиничког центра Републике Српске, кључна прекретница у начину нашег функционисања, било је пуштање у рад Поликлинике. Ријешили смо један од највећих проблема с којима смо се суочавали у свакодневном раду, а то је мијешање пацијената који су нпр. примљени због тешког можданог удара или комплексне операције ока и пацијената који су нпр.дошли да провјере вид. Преко 80.000 пацијената ове двије клинике је прегледано у Поликлиници, за само годину дана. Осамдесет и нешто хиљада пацијената који су се до донедавно мијешали са хоспитализованим пацијентима … Смањили смо нервозу, тензије и незадовољство људи који су болесни и коначно добили прилику да грађанима пружимо оно што најбоље знамо, зашто постојимо – врхунску медицинску услугу, подршку и разумијевање.

Сада смо у реконструисане етаже преселили и стационаре клиника. У реконструисаним спратовима Централног медицинског блока, у које су пресељене четири клинике, има укупно 216 кревета. Сви пацијенти леже у двокреветној или једнокреветној соби, што је потпуно другачије у односу на стање у другим клиникама и службама, у којима имамо и по десетак пацијената у једној соби. Кревети су аутоматизовани, собе имају властити тоалет, туш, а омогућена је и стална комуникација пацијента са медицинским сестрама – техничарима, преко уређаја за позив. У централном дијелу на сваком спрату налазе се просторије за рад особља, тоалети за особље и тоалети за пацијенте, купатила за особе са потешкоћама у кретању, дневни боравци пацијената, администрација, боравци особља, кухиње… те вертикалне и хоризонталне комуникације. На улазу на обновљене спратове сада се налазе и врата, што раније нисмо имали. Административни радници дочекују посјетиоце и упућују их, тако да смо значајно смањили лутања од собе до собе и истовремено обезбиједили већу безбједност и приватност пацијентима и боље услове за рад запослених.

Шта то практично значи у смислу побољшања квалитета рада с пацијентима јасно је на примјеру пацијената Клинике за неурологију. С обзиром да су све собе двокреветне или једнокреветне, повећан је манипулативни простор око болесника што олакшава његу неуролошких болесника који су у 80 одсто случајева непокретни. Аутоматизовани кревети, који се могу тродјелно подесити, олакшавају постављање болесника у положај које његово обољење захтијева.Тешки неуролошки болесници који имају очувану фунцију једне руке у могућности су да притиском на дугме позову сестру, којој сигнализација на радном пулту, као и сигнализација изнад собе показује који је болесник позива, а искључује се у тренутку када сестра/техничар приђе пацијенту. Уколико је сестри неопходна помоћ љекара она га помоћу дугмета позива. Сви тоалети су прилагођени за улазак инвалидних лица са посебним колицима, која се користе за хигијену болесника. Добили смо могућност да, у посебним кадама, одржавамо личну хигијену најтежих болесника са квадриплегијом, што код болесника доводи не само до побољшања физичког стања већ доприноси њиховом психичком опоравку.

Без икакве сумње, капитални објекти које градимо, најновија опрема и едукација нашег кадра су од есенцијалног значаја за даљи развој и проширење дијагностичких и терапијских метода које пружамо нашим пацијентима. Међутим, у циљу суштинске реконструкције с намјером да у правом смислу те ријечи, пружимо најбољу могућу, врхунску услугу пацијентима, паралелно са реконструкцијом спроводимо цијели низ активности које се односе на организацију и ефикасност нашег рада, у чему су најважнија карика запослени Универзитетског клиничког центра Републике Српске, који сваки дан помјерају границе на више.

Један од већих помака које смо урадили током претходног периода је приближавање и успостављање бољег и тјешњег односа са пацијентима. Чињеница да је Клиника за неурологију прва у БиХ која је почела примјењивати тромболитичку терапију код можданог удара, да је то једина клиника у БиХ која примјењује ботулински токсин код фокалних дистонија и прва неурологија у БиХ која је отворила кабинет за изоелектрично фокусирање ликвора те да смо још 2009. године отварањем кабинета за цјелоноћно сликање болесника у знатној мјери унаприједили дијагностику и терапију у области медицине која се бави болестима спавања сама по себи не значи ништа. Међутим, ако то ставимо у контекст тога да сваке године говоримо о можданом удару, да објашњавамо код којих симптома се мора одмах отићи љекару (а често су то симптоми који представљају танку границу између живота и смрти) и на тај начин спасимо велики број живота или чињенице да смо основали Удружење обољелих од амиотрофичне латералне склерозе ( АЛС) и на тај начин скренули пажњу и добили подршку јавности за лијечење те болести, долазимо до тога колико смо посвећени нашим пацијентима.

Чињеница да у Босни и Херцеговини једино у Клиници за очне болести УКЦ РС постоји кабинет за медикал ретину у склопу Медикал ретина центра у којем се, уз помоћ савременог диодног ласера, камере за флуоресцеинску ангиографију и апарата за оптичку кохерентну томографију, ради највећи број софистицираних дијагностичких и терапијских процедура за пацијенте са обољенима задњег сегмента ока, или да једини у БиХ имамо кабинет за витреоретиналну хирургију и кабинет за страбизам и да поред ових кабинета, планирамо почети са радом и кабинета за електрофизиологију ока, који ће бити једини кабинет ове врсте не само и БиХ, него и у окружењу опет сама по себи не значи ништа. Али, чињеница да стално упозоравамо грађане да се чак 80 одсто офталмолошких обољења може излијечити и да у таква обољења спадају катаракта, глауком, дијабетичка ретинопатија, сенилна дегенерација макуле итд, и да их стално обавјештавамо да је неопходно симптоме препознати на вријеме и лијечити на адекватан начин, значи више од свих од свих наших саопштења у којим наводимо које нове процедуре смо усвојили или у којем правцу идемо. За неколико дана, као и сваке године, ћемо разговарати о глаукому, једном од најчешћих офталмолошких обољења које, уколико се на вријеме не открије и не лијечи, доводи до неминовног сљепила. Наши грађани ће моћи да измјере очни притисак, прегледају предњи сегмента ока и очно дно. Превентивним прегледима смо небројено много пацијената спасили од сљепила.