У петак 17. марта 2017. године у 12:00 часова у семинарској сали Завода за клиничку радиологију одржана је девета редовна прес конференција током које се говорило о интервентној радиологији и њеним могућностима у третману васкуларних обољења.
Саговорници током прес конференције су били помоћник генералног директора за медицинске послове др Слободан Хајдер, мр сц. мед. Новак Васић, савјетник генералног директора и васкуларни хирург и др Бојан Јованић, интервентни радиолог.
Развитак савремене ендоваскуларне хирургије у Универзитетском клиничком центру Републике Српске је усмјерен ка увођењу нових техника, које повећавају успјешност захвата и истовремено смањују проценат компликација и смртности.
Васкуларни пацијенти углавном имају још по неку удружену болест, обично кардиолошку, цереброваскуларну, бубрежну, тако да је отворена хирургија често врло опасна по њих. Прибјегавање класичном оперативном захвату у третману појединих васкуларних поремећаја, на примјер анеуризме, је врло компликована метода и носи са собом велики ризик за пацијенте.
Васкуларна интервентна радиологија обухвата различите интервенције (ширење крвног суда путем балона – балон дилатација, уградња цјевчице-стента) на крвним судовима, од периферних крвних судова (ногу и руку), крвних судова органа у трбуху грудном кошу, до крвних судова на врату и мозгу.
Данас интервентни радиолози Универзитетског клиничког центра Републике Српске, њих тројица, у сарадњи са васкуларним хирурзима изводе минимално инвазивне процедуре која омогућавају да се приступом кроз крвни суд третира патолошки процес, а да се при томе могућност компликација и стопа смртности смањи на најмању могућу мјеру. Само дан послије обављене процедуре пацијенти иду из УКЦ РС и прелазе на кућни опоравак, који је такође неупоредиво краћи него код класичних оперативних захвата.
Једини у Босни и Херцеговини, сад већ рутински, радимо ендоваскуларни третман поткољених артерија код пацијената са артеријском оклузивном болешћу, која погађа углавном дијабетичаре, пошто се ту ради патолошким промјенама на ситним крвним судовима, за чије рјешавање класична хирургија има врло ограничене могућности. Значај ове методе је првенствено могућност да се код појединих пацијента избјегне ампутација поткољенице. Ако узмемо у обзир да се број ампутација у УКЦ РС на годишњем нивоу креће око 150, углавном код дијабетичара, јасан је значај ове методе.
Наши интервенти радиолози и васкуларни хирурзи, у сарадњи са ендокринолозима и физијатрима из других институција раде и на унапређењу третмана дијабетичког стопала, често присутног проблема код дијабетичара. И ту још имамо простора за проширивање сарадње.
Планова за даљи развој интервентне радиологије и ендоваскуларних процедура је много, па ћемо изнијети само неке од њих.
Планирамо да током ове године кренемо са емболизацијом крвних судова у случају патолошких или туморских промјена који су иноперабилни, у одређеном тренутку нису погодни за операцију или који се не могу оперисати због неких других здравствених проблема пацијента. Катетер се кроз крвни суд уводи до тумора и селективно се затвара доток крви у тумор, који након тога престаје да се храни и стагнира. За мале честице које затварају крвни суд везује се циљана хемотерапијска доза која је 1000 пута јача од системске, која има утицај на цијели организам. Као палијативна метода, емболизација продужава живот пацијенту тиме што зауставља раст тумора, као преоперативна метода, она при каснијој операцији омогућава мањи губитак крви. Емболизацијом се палијативно или дефинитивно могу лијечити тумори бубрега и јетре, гинеколошки и уролошки крварећи тумори, а метода се може примјењивати и више пута годишње.
Планирамо да у наредним мјесецима кренемо са уградњом стента код сужења каротидних артерија. Каротидне артерије снабдијевају мозак крвљу и њихово обољење је одговорно за развој можданог удара код петине пацијената. Деведесет одсто ових пацијената оперишу наши васкуларни хирурзи, а десет одсто пацијената који нису погодни за операцију ћемо збрињавати уградњом стента.
Анеуризме аорте представљају велики проблем због њихове локализације и важности функције највећег крвног суда у људском организму. Анеуризма је нефункционално проширење и као такво пријети да доведе до руптуре (напрснућа) овог крвног суда, која је у већини случајева смртоносна по пацијента. Да бисмо избјегли прскање крвног суда, морамо приступити оперативном захвату. Наши васкуларни хирурзи почињу са великим резом и отварањем абдомена да би механички доспјели до анеуризме, морају да премосте артерију и изолују анеуризму из циркулације да би могли да је отворе без губитка крви. Ово је веома тешка процедура и са старошћу пацијента се повећава могућност компликација и стопа смртности. Зато планирамо да, након завршетка реконструкције и изградње нових хибридних хируршких сала, кренемо са стент-граф процедурама, односно кориштењем стента са пластичним омотачем. Овом методом бисмо елиминисали анеуризму без примјене класичне абдоминалне хирургије.
На први поглед ове процедуре изгледају врло скупо, јер се нпр. цијена стент-графа креће око 10.000 евра. Међутим, ако ствари посматрамо из другачијег угла види се исплативост увођења ових процедура.
Када се изводи класична оперативна процедура, цијена самог захвата је знатно нижа, али пацијент мора остати у болници минимум десетак дана, а већи дио тог времена у јединици интензивне његе. Врло често се дешава да настану компликације, тако да пацијент мора да остане још неколико додатних дана. Цијене третмана у интензивним његама су изузетно велике, зато што збрињавање критично обољелог пацијента подразумијева скоро увијек врло тијесну сарадњу љекара више дисциплина, што практично значи да се приликом рада око једног пацијента не може одредити или делегирати само један љекар, него је то тим љекара различитих специјалности који у раду користи високо софистицирану опрему и лијекове. По изласку из болнице болеснику слиједи вишенедељни опоравак. Када се подвуче црта, далеко је исплативији и по пацијента бољи третман стент-графт процедуром, а о ефикасности и смањењу компликација да и не говоримо.
За планирање и извођење свих захвата које смо навели неопходна је висока стручност, едукованост и уиграност мултидисциплинарног тима састављеног од интервентних радиолога, васкуларних хирурга, анестезиолога, рендген техничара и анестезиолога и то је управо оно што Универзитетски клинички центар Републике Српске има, што подразумијевамо кад кажемо да примјењујемо „мултидисциплинарни приступ који осигурава већи степен сигурности и ефикасности лијечења пацијента“.
Приручник за мајке о здрављу и дојењу