Данас 15.12.2017. године у 13х часова у УКЦ РС одржано је предавање  доц. др сц. мед. Владимира Којовића на тему савремених трендова у гениталној хирургији.Током обраћања присутним медијима в.д. генералног директора проф. др сц. мед. Владо Ђајић истакао је да је једна од најважњих карика у даљем развоју Универзитетског клиничког центра Републике Српске континуирана едукација медицинског особља, успостављање професионалних, институционалних и личних контаката са сродним институцијама и колегама широм свијета, а с тим у вези је остварена сарадња са еминентним стручњаком др сц. мед. Владимиром Којовићем.Др сц. мед. Владимир Којовић истакао је да му је част што је позван у нашу установу те да генитална хирургија у Србији спада у сам свјетски врх и по броју и по врстама операција које се са успјехом раде, те да ће у наредном периоду оперативно збрињавати наше пацијенте и едуковати љекаре.Др Слободан Хајдер, помоћник генералног директора за медицинске послове и специјалиста уролог рекао је да је ова сарадња велики помак за УКЦ РС због саме специфичности оперативних захвата које урогенитална реконструктивна хирургија подразумијева, те да је част сарађивати са  стручњаком овог ранга.

Доц. др Којовић се већ 17 година бави урогениталном реконструктивном хирургијом. Запослен је у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић” Београд, као и на Медицинском факултету Универзитета у Београду као асистент на Катедри за хирургију са анестезијом. Стручно се усавршавао у клиникама у Великој Британији, Италији, Португалији, САД-у и Шведској. Др Којовић је био члан оперативног тима ВМА који је  први пут уградио вјештачки уринарни сфинктер код мушкарца. То је метода која представља најсавременији вид лијечења неконтролисаног мокрења послије хируршких захвата на простати, због тумора мокраћне бешике, повреда мокраћне цијеви, али и послије зрачне терапије и неких неуролошких поремећаја у функцији мокраћне бешике.Аномалије полних органа, урођене или стечене, данас се рјешавају брже и боље него раније. Иако се знатан број тих аномалија открива одмах на рођењу, и може да се оперативно ријеши, за неке проблеме је потребно врхунско хируршко умијеће да би операција успјела. Данас се успјешно рјешавају све аномалије на гениталијама од рођења до дубоке старости: урођене и стечене аномалије код дјеце и одраслих, промјене полног идентитета, интерсексуална стања.

Урођене аномалије дјечјих гениталија спадају у најчешће аномалије које се оперишу у дјечијем узрасту. Једна од најчешћих је операција хипоспадије. У питању је поремећај отвора за мокрење, који се не налази на врху мушког полног органа, него негдје испод, од врха, до испод мошница. Та аномалија се јавља отприлике код једног дјетета на 200 до 250 мушке живорођене деце. Открива се на рођењу, а теже форме и пренатално, захваљујући модерном ултразвуку и искусним љекарима. Ова аномалија подразумијева да је отвор мокраћне цеви на неприродном месту, али носи и још неке друге деформитете мушког полног органа који могу да имају посљедице на нормалан психосексуални развој и функионалност полног органа у одраслом периоду.

Еписпадија је веома тешка аномалија која је, срећом, ријетка, јавља се код једног на 30.000 живорођене мушке дјеце. То је, такође, поремећај отвора мокраћног канала, када се он не развије како треба и нема пута од мокраћне бешике ка врху пениса. Ово представља изузетно тешку аномалију за корекцију.Увијек је проблем ако је тај отвор близу бешике, јер онда та дјеца неконтролисано мокре.Релативно често се јављају и различити деформитети мушког полног органа, који се решавају рутински. Ту се прије свега мисли на фимозу, закривљеност пениса, промијењен облик пениса и слично. Дешава се да се родитељи уплаше због „укопаног“ пениса, гдје обично налаз буде одговарајући, јер се више ради о анатомији малог дјетета и вишку масног ткива у гениталној регији, него о проблему у развоју пениса.Један од проблема с којим се релативно често сусрећемо су и неспуштени тестиси. У питању су ситуације када код дјеце не налазимо тестис у скроталној кеси. Постоји више облика овог проблема, у зависности од тога да ли је тестис заостао у трбушној дупљи, или је скренуо са правилног пута при спуштању у скротум.Када говоримо о дјевојчицама, обично се ради о аномалијама које се примјете након уласка у пубертет, када се примјети одуство прве менструације. Најчешће су у питању недостатаци у развоју вагине, или у развоју материце. Ријетко, али се ипак јављају, и урођене аномалије које се тичу неразвијености одређених полних органа. Када је у питању недостатак вагине, примењују се оперативне технике којима се формира нова вагину и омогућава  нормалан психосексуални развој и сексуални живот.

Постоје одређене болести које се јављају само код одраслих, попут Пејронијеве болести, где се деформитети јављају послије тридесете године код мушкараца. Такође, има аномалија које се не могу оперисати у дјечјем узрасту, на примјер, поремећај полног развоја, међуполност. Раније, код дјеце са измјешаним гениталијама аутоматски су формиране женске гениталије. Онда се схватило, 15 до 20 година касније, да имају велики број оперисаних особа у „погрешном“ полу и зато се данас чека како ће се дијете развијати, не само по изгледу својих гениталија, већ и психолошки и сексуално. Такође, када је у питању транссексуалност, иако још у раном дјечјем узрасту препознају да су у погрешном тијелу, транссексуалци могу да се оперишу тек када напуне 18 година.