Вијести

Тим за трансплантацију Клиничког центра Бањалука заједно са тимом Војно-медицинске академије Београд 06. децембра 2013. године обавио је 12. трансплантацију бубрега. Ово је четврта трансплантација бубрега урађена у Клиничком центру Бањалука у овој години. Трансплантирани пацијент  А.Д. (36) и донор А. М. (66) се осјећају добро, постоперативни ток је протекао уредно и без компликација.

Након успјешно обављене 12. трансплантације доц. др Александар Томић из ВМА Београд заједно са тимом  Клинике за васкуларну хирургију и Клинике за анестезију и интензивно лијечење урадио је и операцију анеуризме трбушне аорте. Ријеч је о пацијенту који је имао велику анеуризму трбушне аорте попречног промјера 11,5 цм у дужини 17 цм, те је практично цијела трбушна шупљина била испуњена анеуризмом. Интраоперативно је констатовано да се ради и о хроничној руптури, а почетак анеуризме је био непосредно испод десне бубрежне артерије.Сам оперативни захват је протекао без компликација и релативно кратко је трајао. Пацијент је први постоперативни дан из јединице интензивне његе пребачен у Клинику за васкуларну хирургију и стабилног је здравственог стања.

Савјетовалиште Клинике за инфективне болести обиљежиће и ове године Свјетски дан AIDS-a у намјери да пружи свесрдну подршку особама које живе са HIV-ом, ту међу нама, а и у свијету.

Према UNAIDS report on the global AIDS epidemic 2013  процјењује се да у свијету тренутно живи 35.3 милиона људи с овом болести, која је почетком осамдесетих година двадесетог вијека, када је откривена, поставила пред свијет дотад невиђене медицинске, социјалне и правне изазове. Од почетка ове пандемије инфекцију је стекло око 75 милиона људи. У нашој средини са HIV-ом се живи од 1989.године.

Захваљујући примјени високо активне антиретровирусне терапије од 1996.године до данас број умрлих се знатно смањио (2005.год. од AIDS-a је у свијету умрло 2.3 милиона људи, а 2012.године 1.6 милиона људи).  Лијекове добија 9.7 милиона обољелих од ХИВ болести, што је само 61% оних којима су потребни.

У Републици Српској у 2013.години добили смо осам нових болесника обољелих од HIV болести, пет мушкараца и три жене. Под нашим надзором је тренутно 37 особа које живе са HIV-ом, 30 мушкараца и 7 жена. Антиретровирусном терапијом лијечи се њих 34. Уназад двије године нисмо имали леталних исхода код ових пацијената, иако је  код њих четверо болест препозната у терминалној фази, када су задовољени критерији дијагнозе AIDS. Рано препознавање болести и укључивање антиретровирусне терапије док је још имуни апарат у доброј функцији (CD4 лимфоцити < 500 cells/ul) гарантује дуг и квалитетан живот, под условом да се лијекови редовно узимају под надзором специјалисте до краја живота. Велико охрабрење дали су примјери успјешног рјешавања HIV инфекције код трансплантираних коштном сржи даваоца који су  имали делта-32 мутацију и стога одсутне кемокинске корецепторе CD4 лимфоцита, те је усмјерило истраживања нових лијекова у овом смјеру (блокада кемокинских корецептора).

Иако су резултати лијечења HIV болести, без обзира, у којој фази је оно започело, такви да се називају Лазаровим синдромом (Исус је Лазара подигао од мртвих) те пружају охрабрење и наду обољелим, забрињавају стигма и дискриминација ових пацијената, који су велики проблем и у знатно напреднијим срединама него што је наша. Ове пацијенте не одбацују само лаици и неинформисани, већ и медицински професионалци. У нашој средини још увијек медицинску помоћ обољелом од HIV болести одбијају пружити они који су се на то обавезали Хипократовом заклетвом, а на сахрану умрлог од AIDS-а не долазе ни свештена лица, која се у обраћању јавности поводом вјерских празника не устручавају да ову болест назову Божјом казном онима који не живе у складу са Божјим заповијестима.
Управо зато ентузијасти Савјетовалишта Клинике за инфективне болести сваке године добровољним радом у своје слободно вријеме, а уз подршку Глобал фонда (који је набавио тестове) и невладиних организација (ААА, Удружење обољелих од хепатитиса Б18, Викторија, Поента) у задњој седмици новембра и првој седмици децембра пружају свим заинтересираним услуге бесплатног, анонимног, добровољног и савјетованог тестирања на HIV према распореду који је у прилогу, а са циљем да се о овој проблематици што више ново научи, те да се разбију предрасуде о обољелим, у основи којих је незнање.

Распоред рада Савјетовалишта Клинике за инфективне болести од 25.11.до 06.12.2013.године можете преузети   овдје

Клинички центар Бањалука у првих 9 мјесеци 2013. године лијечио је 52 и по хиљаде пацијената над којим је проведено више од милион и по појединачних дијагностичких и терапијских процедура. Хируршке клинике Клиничког центра Бањалука обавиле су 32 хиљаде оперативних захвата. Највећи број оперативних захвата урађен је на Клиници за гинекологију и акушерство, која је од почетка године обавила 6600 оперативних захвата. У Клиници за општу и абдоминалну хирургију, Клиници за трауматологију и Клиници за урологију обављено је 8000 операција за 9 мјесеци.
„Брига о више од хиљаду пацијената који су сваки дан смјештени на нашим клиникама, око 5500 хиљада појединачних процедура дневно, око 120 операција дневно, све су то подаци који показују да је Клинички центар највећа и најважнија здравствена установа у Републици Српској и носилац здравственог система Републике Српске. Ми смо одлучни у мисији да водимо процес развоја здравства Републике Српске и зато свакодневно улажемо максималне напоре да пружимо што бољу и ефикаснију здравствену заштиту. Да бисмо остварили још боље резултате и лијечили наше пацијенте по стандардима европских болница потребан је тимски рад, подршка Фонда здравственог осигурања и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, “ рекао је др Борис Гороња, помоћник директора Клиничког центра Бањалука за медицинске послове. Клинички центар Бањалука у октобру је провео више од 6000 различитих дијагностичких и терапијских процедура и побољшањем услуга остварио рекордан број бодова од кад је уведен DRG систем (метода за обрачунавање вриједности болничких услуга класификацијом болнички лијечених пацијената) у априлу 2011. године. Клинике Клиничког центра у октобру су провеле процедуре вредноване износом од 5500 бодова према ДРГ систему, што је за хиљаду бодова више у односу на претходни мјесец и мјесечни просјек вриједности услуга од почетка ове године.

Компанија М:tel донирала је 344 душека за потребе Клиничког центра Бањалука. Пријатељском подршком M:tela укупне вриједности 50 хиљада КМ кревети и собе потпуно су освјежене у 23 клинике Клиничког центра.
„Клинички центар има пријатеље. M:tel је један од оних који су увијек ту. Са задовољством промовишемо ову активност јер желимо да покажемо да постоје компаније које брину, које дијеле своју енергију и своје добро са заједницом у којој послују, које су ту кад је потребно и које схватају значај Клиничког центра. M:tel је препознао ситуацију и донирао нам удобност и квалитет за потребу која у свакодневној борби да обезбиједимо основна средства за лијечење пацијената не доспије на врх листе приоритета за обнављање. Ова врло вриједна донација је сигнал нама да привредна заједница ипак види ту нашу борбу и да је уз нас,“ рекао је др Душко Рачић, в.д. генералног директора Клиничког центра Бањалука.
Компанија M:tel један је од највећих пријатеља и донатора Клинчког центра Бањалука већ дуги низ година, те је ова донација наставак сарадње и препознавања потреба за побољшање услова лијечења и рада у највећој здравственој установи у Републици Српској.
“Овом донацијом смо потврдили своју опредељеност да послујемо друштвено одговорно. Између осталог, омогућили смо мајкама да празник рођења детета дочекају на новим душецима у Клиничком центру Бањалука, али и другим људима да им опоравак буде лакши и бржи. Наша намера је да својим примером мотивишемо и друге привредне субјекте да помогну онима којима је најпотребније,” рекао је Горан Влаовић, генерални директор компаније M:tel.
Примјер је већ слиједила компанија „Schwam“, која је добављач душека, поклањајући Клиничком центру и 240 јастука. Примопредаји донације у Клиници за неурологију присуствовао је генерални конзул Републике Србије у Бањалуци, који је истакао да се хуманитарним активностима M:tela, као компаније с већински српским капиталом, додатно учвршћују везе између Републике Србије и Републике Српске и додао: “Љубав се најбоље манифестује даривањем. Зато, нека и ови дарови буду симбол наше привржености Републици Српској и свим њеним грађанима”.

Чланови Удружења грађана обољелих од лимфома „Снага“, пацијенти Клиничког центра Бањалука, донирали су 130 комплета постељине, ћебад, јастуке, играчке, сликовнице, бојанке и другу немедицинску опрему за неколико клиника Клиничког центра Бањалука. Посебан значај донације за Клинички центар је то што пацијенти донирају Клинички центар.

„Хуманост људи који најбоље могу да разумију кроз шта пролазе дјеца и одрасли људи на клиникама којим поклањају, чини нас додатно срећним јер можемо да помогнемо овим људима, који то враћају на најхуманији начин – помажући друге пацијенте. Ова донација нам посебно значи јер је ово сигнал нашим љекарима који лијече ове људе да пацијенти препознају њихову стручност, њихову посвећеност и бригу о њима. Такође, ово је и мотивација за нас у руководству и за све нас медицинске раднике Клиничког центра да дамо више од максимума да нашим пацијентима пружимо најбоље од себе и Клиничког центра како бисмо им омогућили квалитетнији живот,“ рекао је др Душко Рачић, в.д. директора Клиничког центра Бањалука.

Више од 130 комплета постељине шивене за сваки кревет појединачно, 20 јастука, 20 дека, играчке, бојанке, бојице, сталак за кишобране, огласна табла и огледало, те претплата на двоје дневних новина распоређени су на Клиници за унутрашње болести, Клиници за дјечије болести, Клиници за дјечију хирургију, Клиници за инфективне болести , Клиници за болести уха, грла и носа, Клиници за психијатрију и Клиници за торакалну хирургију. Сваки комад донације биран је с посебном пажњом како би био прилагођен потребама пацијената, посебно јер на многим од клиника којим је донирана опрема пацијенти бораве и по неколико мјесеци, те им је, поред основних средстава којих на наведеним клиникама никад не може да буде превише, потребан и садржај који може да им олакша свакодневицу у болници у немедицинском смислу.

„Удружење грађана обољелих од лимфома “Снага“  настоји да овом донацијом учини боравак пацијената у Клиници за онкологију и малих пацијената у Одјељењу за хематоонкологију Клинике за дјечије болести Клиничког центра што пријатнијим и да се током лијечења и боравка у болници – јер сви ми се лијечимо овдје -осјећамо што више као код куће,“ рекла је Александра Гордић, предсједник Удружења грађана обољелих од лимфома „Снага“.

Средства за донацију Клиничком центру Бањалука од 5500 КМ издвојена су од средстава која су Удружењу донирали предсједник Републике Српске, град Бањалука, компанија „SHP Celex“ Banjaluka, ДИС – Театар Бањалука, те Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске. Сарадњу Удружења и Клиничког центра својим присуством примопредаји донације подржао је и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, др Драган Богданић.