Вијести

Клинички центар Бањалука и Удружење медицинских сестара-техничара и бабица Републике Српске организовали су савјетовање за главне и надзорне сестре  које је одржано 28.10.2013. у амфитеатру Клиничког центра на локацији Паприковац.
Савјетовању је присуствовало више од 100 медицинских сестара и техничара из Клиничког центра, Завода за медицинску рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, Опште болнице Градишка,Дома здравља Мркоњић Град,Дома здравља Лакташи и осталих здравствених установа у Републици Српској.Теме савјетовања су биле организација процеса здравствене његе и улога главне медицинске сестре. Презентовани су радови из области сестринства:
“Руковођење и делегирање у здравственој њези”- Биљана Панџић, Завод за медицинску рехабилизацију „Др Мирослав Зотовић“ Бањалука
„Лик главне медицинске сестре“ -Споменка Хотиловац, Клинички центар Бањалука
„Радне активности и компетенције у здравственој њези“-Стојанка Мирковић, Клинички центар Бањалука

Након презентације радова сестре су размијениле искуства и проблеме са којима се сусрећу у свом раду и организацији здравствене његе. Сестре су раправљале и о питању статуса  дипломираних медицинских сестара и њиховог мјеста и улоге у здравственом систему . Донесен је  једногласан закључак да  се кроз активности струковних удружења  медицинских сестара наставе напори на препознавању и вредновању професије медицинске сестре у складу са степеном образовања и одговорношћу коју имају у систему здравствене заштите појединца и заједнице у цјелини.

Љекари Клинике за дјечију хирургију Клиничког центра Бањалука уз асистенцију др Ненада Јанића, са Универзитетске дјечије клинике у Београду, обавили су у петак, 25.10. три лапараскопске операције, по први пут на дјеци. Према ријечима др Мирка Шатаре начелника Клинике за дјечију хирургију Клиничког центра Бањалука примјена лапарскопске методе у дјечијој хирургији представља велики корак напријед за Клинички центар Бањалука, те велику корист за све пацијенте Клиничког центра као и оне који гравитирају овој здравственој установи.

„То је минимално инвазивна технологија што значи да се операције раде малим резом, оперативни као и постоперативни ток је краћи, а пацијенти лакше подносе операцију. Ми смо уз др Јанића урадили три операције, једну операцију варикеле што су проширене вене на тестису, једно лапораскопско тражење тестиса који није нађен у препони и једно хронично запаљење слијепог цријева,и то су најчешће индикације да се код дјеце ради лапароскопија. Постоперативни ток код пацијента је протекао добро и они су исти дан, у послијеподневним часовима, отпуштени на кућно лијечење“, рекао је прим.др Мирко Шатара, начелник Клинике за дјечију хирургију Клиничког центра Бањалука.

Лапароскопским операцијама претходила је набавка лапарскопског стуба, опреме и инструмената за потребе Клинике за дјечију хирургију, а сада слиједи едукација љекара коју ће обављати доц. др сц.мед. Ненад Јанић, са Универзитетске дјечије клинике у Београду, као пионир у примјени лапароскопске методе код дјеце на Балкану и у овом дијелу Источне Европе.

„ Лапароскопија има бројне предности, траума ткива је мања, психотраума пацијента је мања, краћи је период рековалесценције, боравак у болници, умањена употреба антибиотика. Најзначајније је да уз минималан рез на трбуху од 5-10 мм, можете да приступите и оперишете било који орган без трауме ткива и цријева која су јако осјетљива. Лапараоскопија захтијева тренинг хирурга, те ћу са мојим колегама, искусним класичним хирурзима у будуће да радим лапароскопске операције док не стекну довољно искуства, након чега ће љекари Клинике за дјечију хирургију ову методу обављати самостално“, рекао је др Јанић.

Др Јанић урадио је три лапароскопске операције у Клиници за дјечије болести Клиничког центра Бањалука pro bono. У Универзитетској дјечијој клиници у Београду урађено је више од 3500 лапароскопских операција без иједног смртног исхода. Лапароскопија као хируршка метода користи се широм свијета, док је познато да се у САД 82 % хируршких интервенција изводи лапароскопски.

18. октобра 2013. године обавили су се оперативни захвати у Клиници за максилофацијалну хирургију, а у вези са клиничком студијом „Очување вертикалне димензије букалне ламеле постекстракционе алвеоле примјеном биоресорптивног колагена мембране и коштаних замјеника“.  Клиничка студија се реализовала захваљујући дугогодишњој сарадњи између Војно медицинске академије Београд, Клиничког центра Бањалука и Медицинског факултета у Бањалуци.

Сврха ове методе је да се створе позитивни услови за касније имплатолошко-протетско збрињавање пацијента. У методи је кориштен и нови апарат ЦБЦТ инсталиран у Клиничком центру Бања Лука, а који је неприкосновен у дијагностичко-радиолошким процедурама. Интервенције се обављају амбулантно уз једноставну хируршку прцедуру након које се пацијент врло брзо опарављају. У раду је учесвовао тим из Клинике за стоматологију ВМА, пуковник проф. др Зоран Лазић, те тим из Клинике за максилофацијалну хирургију др Татајана Рисовић, др Маринко Каралић, др Драган Панџић и медицинска сестра Даринка Боснић.

10. и 11. октобра 2013.године у Београду одржан је 41. едукативни симпозијум Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, а истовремено је и обиљежено 90 година постојања Клинике за психијатрију и Клинике за неурологију КЦС. Свечани програм је одржан у Југословенском драмском позоришту и том приликом проф. др Владимир Костић и доц. др  Срђан Миловановић  су говорили о развоју Клинике за неурологију и Клинике за психијатрију.

03. октобра 2013. године у Клинику за плућне болести стигао је нови видео бронхоскоп ЕБ-530 Т Фујинон-Јапан набављен од стране Клиничког центра Бањалука. Посљедњи бронхоскоп је набављен прије четири и по године са којим је изведено преко 3600 бронхоскопија за лежеће и вањске болеснике.