Вијести

Делегација Фонда здравственог осигурања посјетила Клинички центар Бањалука

Дана 01.9.2010. године делегација Фонда здравственог осигурања РС, предвођена директором Гораном Кљајчином, боравила је у радној посјети у Клиничком центру Бањалука, и том приликом се упознала са организацијом и начином рада, као и са достигнућима Клиничког центра Бањалука.Пословодство Клиничког центра одржало је кратку презентацију о КЦ-у представницима Фонда, приликом чега их је, поред начина рада и организације, упознало и са новим дијагностичко терапијским процедурама и новим достигнућима у својој дјелатности.

Након кратке презентације, представници Фонда и Клиничког центра обишли су Одјељење интервентне кардиологије, Клинику за неурологију, Јединицу интензивне медицине, те Завод за радиологију. Кроз новоизграђени Центар за радиотерапију делегацију је провео Маријан Билић, директор ”International Medical Centers Banja Luka”.

Господин Кљајчин је, након обиласка КЦ-а, истакао да су евидентни искораци у овој здравственој установи. Посебно је похвалио млади медицински кадар, који је захваљујући едукацијама широм свијета стасао у врхунске стручњаке. Нагласио је да Клинички центар данас и прије 4-5 година није иста здравствена установа, де изразио задовољство што је и Фонд дијелом дао свој допринос да Клинички центар постане једна од најсавременијих здравствених установа не само у БиХ и нашем региону, већ и шире.

Захваљујући увођењу нових процедура у Клинички центар значајно је смањено упућивање пацијената на лијечење изван РС. Од 2005. године па до данас број пацијената који се упућују на лијечење изван РС је преполовљен. Такође контроле услова лијечења које Фонд спроводи показују да је однос према пацијентима побољшан и да је управо стављање пацијента у центар пажње најважнији помак.

Генерални директор Клиничког центра је објаснио је да је ова установа урадила много, те да се нада да и јавност дијели то мишљење. Крајњи циљ је да све клинике буду на једном мјесту, што ће унаприједити квалитет рада, али и смањити трошкове. У КЦ-у је створена критична маса људи са позитивном енергијом који су способни да остваре визију да КЦ постане једна од водећих здравствених установа у југоисточној Европи.

Представници Фонда и КЦ су констатовали да треба радити више на међусобном информисању и информисању јавности уопште, јер је неинформисаност један од главних разлога за формирање погрешних ставова. Управо из тог разлога, КЦ планира да у наредном периоду организује сличне састанке са представницима других здравствених установа и институција.

02/09/2010|

Увођење базичних медицинских евиденција ( Др БИСА) пружених услуга, прописане терапије и утрошеног материјала

Дана 01.09.2010год. на локацији “Здраве Корде”, тачније у Клиникама које су смјештене на  тој локацији почиње имплементација апликативног софтвера „уводјење електонске отпуснице и базичних  медицинских евиденција“ (Др БИСА).  Након што је створена основна инфраструктура за информатизацију, у Клиничком центру Бања Лука се приступило изради медицинскога апликативног програма, Др БИСА .

Др БИСА има за циљ да на једном мјесту сакупи све податке о лијечењу пацијената, податке о утрошеним средствима током лијечења пацијената и генерисање исправне фактуре према Фонду здравственог осигурања Републике Српске. Уз помоћ ових података стварамо свеукупну базу података о лијечењу пацијената, што значи да ће бити доступни подаци са свих одјела о лијеченим пацијентима. На овај начин долази до смањења папирологије, као и бржег и прецизнијег издавања фактуре према Фонду здравственог осигурања Републике Српске и издавања фискалног рачуна.
Да би информациони систем довели на ниво веће искориштености у наредном периоду ћемо да се базирамо завршетак повезивања преосталих Клиника у рачунарски систем и на имплементацији информационог система апотеке. Садашњи информациони систем  апотеке је застарио, и не даје неке од битних могућности, као нпр. аутоматско раздужење по клиникама, и аутоматско праћење уговора.

01/09/2010|

Лабораторијски информациони систем

У клиничком центру Бања Лука дана 31.08 пуштен је у рад нови лабораторијски информациони систем ЛИС.
Модерни лабораторијски информациони систем подразумјева синхронизацију више паралелних процеса, као што су узимање узорака, њихово просљеђивање лабораторијским анализаторима и накнадно прикупљање резултата и њихову обраду.

ЛИС обезбјеђује стално праћење свих лабораторијских процеса од уношења захтјева за обављање претрага за болничке и амбулантне пацијенте, флексибилну дистрибуцију узорака за анализу на разне анализаторе,  аутоматизовану контролу рада анализатора лабораторијских узорака, као и разне врсте извјештаја и аутоматизовано штампање резултата претрага.

ЛИС представља интегрисан лабораторијски информациони систем који обухвата:

• Управљање лабораторијским уређајима и аутоматизацију прикупљања података из лабораторијских уредјаја.

• Управљање административним подсистемом лабораторије које омогућава аутоматизовано формирање извештаја о свим извршеним услугама.

• Управљање током података о извршеним анализама, верификацији и издавању резултата и статистичка обрада резултата.

Први модул програма односи се на пријем пацијента на шалтеру лабораторије. Ту се, осим основних података о пацијенту, уносе и тражене анализе за пацијента. Након тога, пацијенту се штампа рачун, и одговарајуће баркод наљепнице, у зависности од броја постојећих узорака крви и урина. Након штампе, бар-код наљепнице се лијепе на епрувете са узетим узорцима. Подаци о пацијенту и тражене анализе бивају уписане у локалну базу података.
Други модул омогућава обраду узорака на разним Лабораторијским апаратима и анализаторима и верификацију добијених резултата. Када узорак стигне до одговарајућег анализатора, очитавањем бар-кода уређај преузима из базе налог за анализе које је потребно урадити за тог пацијента. Након обраде узорака, резултати бивају уписани директно са анализатора натраг у базу података, и пацијенту се штампају резултати извршених претрага. На овај начин смањује се досадашња администрација која се састојала од ручног уписивања свих урадјених претрага за пацијента и смањује се људски фактор грешке приликом ручног уноса као што се до сад радило. Добија се боља искориштеност, боља прецизност  свих лабораторијских апарата и анализатора.

01/09/2010|

Терапија болних коштаних метастаза

За палијативну терапију болних коштаних метастаза користе се радиоизотопи/радиофармацеутици   који емитују бета зрачење а имају афинитет за реактивну кост.Метастаза тумора у костима доводи до деструкције коштаног ткива.Кост настоји поправити то оштећење стварањем нове кости  па је у том подручју појачана остеобластична активност. Степен накупљања остеотропног радиоизотопа зависи од метаболичке активности лезије а радиоизотоп доводи до деструкције малигних ћелија на споју тумора и кости.

Предуслов за успјешну терапију болних коштаних метастаза јесте  позитиван стандардни сцинтиграфски налаз скелета који се ради прије и неколико мјесеци након ове терапије.
Први ефекти терапије се очекују након 72 часа. Просјечна дужина трајања одговора на терапију је 3-4 мјесеца  када се може поновити уколико то дозвољавају хематолошки параметри.
Нејчешће  се ради о карциному дојке, простате,мултиплом мијелому.
Уназад 15-20 година више  се  користио  стронцијум-Sr-89 а задњих година поред стронцијума  се у терапији болних коштаних метастаза користи самаријум –Sm-153.
У БиХ смо први одјел нуклеарне медицине који је увео ову терапијску процедуру.
26.08.2010. године у терапијском блоку ЗЗНМ  и болести штитне жлијезде први пут је  пацијентима  аплициран RA Самаријум 153 у циљу палијације бола. Самаријум се аплицира полаганo i.v. Sm-153 су пацијентима аплицирали проф. др З.Рајковача и прим.др Ј.Мијатовић.
Пацијенти се лијече на Онколошкој клиници а након дијагностикованих болних коштаних метастаза упућени су  на терапију у ЗЗНМ и болести штитне жлијезде.

26/08/2010|

Најсавременија врста електростимулације – ресинхронизациона терапија

http://kc-bl.com/images/images_news/operacija%20kardiologija%203.jpgУ наставку традиције добре сарадње Одјељења за поремећаје срчаног ритма, електрофизиологију и електростимулацују срца Клинике за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Бања Лука и Националног референтног пејсмејкер центра Клиничког центра Србије, данас 26.08.2010.године у Клиници за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Бања Лука др Жарко Ћаловић кардиолог из Клиничког центра Србије заједно са др Борисом Гороњом кардиологом ће обавити три операције из области савремене пејсмејкер терапије.

http://kc-bl.com/images/images_news/operacija%20kardiologija1.jpgРади се о најсавременијој врсти електростимулације – ресинхронизационе терапије.

Ова врста терапије користи се код најтежих кардиолошких болесника са срчаном инсуфицијенцијом, гдје се имплантацијом три електроде у срчане шупљине побољшава контрактилна функција срчаног мишића.
Ова врста електростимулације већ је у неколико наврата рађена у Клиничком центру Бања Лука ( др Унчанин, др Ћаловић), те овај долазак др Ћаловића представља један едукативни континуум у Клиничком центру Бања Лука.

Dr Борис Гороња

26/08/2010|

Удружење грађана „СВА ДЈЕЦА СВИЈЕТА“

Данас је у Клиничком центру Бања Лука одржан састанак са представницима Удружења грађана „СВА ДЈЕЦА СВИЈЕТА“. Повод састанка је започињање хуманитарне акције „само оздрави ми ти“ којом се жели прикупити новчана средстава за помоћ дјеци широм Републике Српске.
Дио средстава ће бити дониран Клиници за дјечије болести Клиничког центра Бања Лука. Пословодство Клиничког центра Бања Лука је подржало ову хуманитарну акцију Удружења .

24/08/2010|

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске господин Небојша Радмановић у радној посјети Клиничком центру Бања Лука

Данас је у радној посјети у Клиничком центру Бања Лука боравио члан Предсједништва БиХ господин Небојша Радмановић.
Пословодство Клиничког центра на челу са Проф.др сц.мед. Мирком Станетићем генералним директором и Министар здравља и социјaлне заштите Републике Српске Проф.др Ранко Шкрбић су упознали г. Радмановића са достигнућима и резултатима рада Клиничког центра као и плановима даљег развоја.

http://kc-bl.com/images/images_news/posjeta%20radnamovica1.jpgГосподин Небојша Радмановић је током боравка у Клиничком центру посјетио Клинику за неурологију, Клинику за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма и Јединицу интензивне медицине гдје је разговарао са запосленим радницима и пацијентима и пружио пуну подршку запосленима у Клиничком центру у настојању да грађанима Републике Српске и Босне и Херцеговине обезбиједе што квалитетнију здравствену заштиту.
Господин Радмановић је у својој посјети обишао и Центар за радиотерапију који у склопу Клиничког центра ради од 02.08.2010.године. Радну посјету господина Небојше Радмановића Клиничком центру Бања Лука су пропратили бројни медији из Републике Српске.

24/08/2010|

„Школа живота 2010“ Камп дјеце обољеле од шећерне болести Републике Српске

Данас, 24.08.2010.године, група од 50 дјеце узраста од седам до 18 година је отпутовала у Теслић на петодневни љетни камп под називом „Школа живота 2010“.Пројекат (љетни камп) под називом „Школа живота 2010“ намијењен је дјеци обољелој од шећерне болести типа 1 из Републике Српске. Одржаће се у Теслићу у периоду од 24.8. до 29.8.2010. године.

 Основни циљ пројекта је психосоцијална интеграција дјеце обољеле од шећерне болести и њихова едукација у вјештинама самобриге, самоконтроле и самолијечења.
Крајњи циљ јесте припрема дјеце обољеле од шећерне болести за самосталан живот и едуковање о свим важним елементима своје болести. У току трајања љетњег кампа поред спортских активности биће спроведена и петодневна структурирана Accu-chek едукација фирме Rosche и биће организоване групне радионице вођене од искусног психолога.
Организацију првог љетњег капма у БиХ спроводи Удружење дјеце обољеле од шећерне болести типа 1 „Одрасли за дјецу РС“, а под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и Клиничког центра Бања Лука. Клинички центар Бања Лука је и раније подржавао рад Удружења омогућавајући члановима редовне састанке и континуирану едукацију у просторијама Клинике за дјечије болести. Такође, Клинички центар Бања Лука је одобрио боравак у љетњем кампу три субспецијалиста, психолога и три сестре едукатора како би дјеца имала најбољу могућу здравствену заштиту и едукацију у кампу. Такође ће бити присутни и по један тим из болница Бијељина и Фоча.
За ову годину планирано је да 50 дјеце обољеле од шећерне болести из Републике Српске буду полазници кампа, узраста од седам до осамнаест година.
У организацији првог љетњег кампа дјеце обољеле од шећерне болести у Републици Српској помогли су нам: Град Бања Лука, Министарство здравља РС, m:tel РС, Фонд ЗО РС, Компаније НовоНордиск и Rosche.

24/08/2010|

Извјештај о току реконструкције Клиничког центра Бања Лука

Реконструкција КЦ Бања Лука послије оправданог одустајања од претходног пројекта са компанијом Вамед на челу, је почела одлуком Владе у априлу 2008.године. У тој  одлуци Владе јасно је наведено да је пројекат реконструкције Клиничког центра Бања Лука један од најважнијих пројеката у Републици Српској.Носиоци пројекта поред Владе РС су Министарство здравља и Клинички центар Бања Лука као оперативни орган који треба да под покровитељством Владе РС уради комплетно пројектовање и изводјење радова.

  У том тренутку, пошто није било нити једног документа који се могао користити у ту сврху, неопходно је било сачинити основне документе, прије свега план тока реконструкције и протоколе око надлежности. Планом реконструкције су дефинисане фазе реконструкције, начин контроле од стране надлежног Министарства здравља и Министарства финансија. Влада РС је донијела одлуку о додјели првих иницијалних 20 милиона КМ средстава у ту сврху, са циљем започињања овог сложеног посла.

           До сада је урађено или је у завршној фази реализације:

– Израда изведбеног пројекта за изградњу новог и реконструкцију постојећег водоводног  и канализационог система КЦ-а Бања Лука,
– Израда урбанистичко техничких услова за реконструкцију водоводне и канализационе мреже КЦ-а Бања Лука,
– Сагласност на УТУ за реконструкцију вањске водоводне и канализационе мреже Клиничког центра Бања Лука,
– Изводјење радова на изградњи новог   и реконструкцији постојећег водоводног система КЦ-а Б.Лука,
– Изводјење радова на изградњи новог   и реконструкцији постојећег канализационог система КЦ-а Б.Лука,
– Вршење надзора на изградњи новог и реконструкцији постојећег водоводног система КЦ-а Бања Лука,
– Вршење надзора на изградњи новог и реконструкцији постојећег канализационог система КЦ-а Бања Лука,
– Парцелизација земљишта Клиничког центра Бања Лука,
– Геодетско снимање за размјеру 1:250, креирање дигиталног модела терена и геодетске ситуације размјере 1:250 и израда цртежа заданих подужних профила,
– Израда пројектне документације за адаптацију и реконструкцију дијела приземља 2А објекта матернитеа,
– Изводјење радова на  адаптацији дијела приземља 2А објекта матернитеа,
– Вршење надзора на изводјењу радова на адаптацији дијела приземља  2А објекта матернитеа,
– Набавка намјештаја за објекат матернитеа Клиничког центра Бања Лука,
– Израда пројектног задатка за адаптацију и доградњу Клиничког центра Бања Лука,
– Испитивање бетонских конструкција недовршених објеката Клиничког центра Бања Лука,
– Израда урбанистичко техничких услова за Централни медицински блок и јужно крило Централног медицинског блока КЦ-а Бања Лука,
– Геомеханичко испитивање локације пословног објекта на платоу непосредно уз Централни медицински блок на Паприковцу,
– Израда изведбеног пројекта за пројектовање и репројектовање КЦ-а Бања Лука,
– Ревизија изведбеног пројекта за пројектовање и репројектовање Клиничког центра Бања Лука,
– Извођење радова на реконструкцији равног крова Клинике за инфективне болести,
– Извођење радова на довршењу и асфалтирању  подземног коридора ТЕБ-ЦМБ подрум,
– Набавка и уградња 22 лифта за потребе Клиничког центра Бања Лука,
– Израда елабората за напајање 11 лифтова од Л11-Л22 у објектима Матерните, Инфективна клиника и ТЕБ,
– Вршење надзора на монтажи 22 лифта у Клиничком центру Бања Лука,
– Израда и монтажа 177 inox маски око лифтова на објекту Клиничког центра,
– Трошкови царињења и ПДВ-а у вези испоруке и уградње 22 лифта за потребе КЦ-а Бања Лука,
– Набавка опреме за аутопсијски дио Завода за патологију,
– Изводјење радова на  изградњи јужног крила ЦМБ-а Клиничког центра Бања Лука (I фаза),Центар за радиотерапију завршен, почео са радом 02.08.2010.
– Израда пројектног задатка за стабилизацију клизишта и геомеханичко испитивање земљишта (Нова псих. клиника),
– Стручно-технички надзора на изградњи нових и реконструкцији постојећих објеката Клиничког центра Бања Лука,
– Вршење геодетских услуга на локацији Паприковац – Завод за радиологију,
– Вршење услуга ревизије пројектно-техничке документације Централно медицинског блока КЦ-а,
– Извођење радова на санацији кровова објекта Клинике за гинекологију и акушерство и Клинике за дјечје болести,
– Израда елабората о економској исплативости пројекта јавно-приватног партнерства за давање услуга испоруке енергије ( топлотне енергије и енергије паре),
– Израда пројекта саобраћајнице и партерног уређења у кругу КЦ-а на Паприковцу,
– Израда идејног и изведбеног пројекта Клинике за психијатрију,
– Израда изведбеног пројекта за реконструкцију кухиње Клиничког центра Бања Лука,
– Израда изведбеног пројекта за санацију клизишта на новој локацији Клинике за психијатрију,
– Извођење радова на адаптацији и проширењу простора Завода за радиологију,
Извођење радова на изградњи Фазе II јужног крила и унутрашње опремање цијелог јужног крила,под покровитељством је Министарства здравља и социјалне заштите које завршава активности на обезбјеђењу неопходних средстава,

  Извођење радова на реконструкцији стационара Клиничког центра Бања Лука, оперативног блока, интензивних њега, центра ургентне медицине, централне стерилизације у у централном блоку,обзиром на величину инвестиције представља највећи дио пројекта реконструкције централног блока Клиничког центра.У координацији са Владом РС проводе се активности на обезбјеђивању потребних средстава,превенствено преко Европске банке за развој,али и из других извора, како би се несметано омогућила временски  кратка реконструкција и неоматан завршетак радова јер цијело вријеме реконструкције Клинички центар мора обезбједјивати функцију. Оног тренутка када се започну радови, динамика радова мора бити стриктно испоштована, јер било какви застоји доводе у питање  основну функцију Клиничког центра. Инсистирање на овом ставу је подржано од стране свих субјеката који учествују у реализацији пројекта реконструкције Клиничког центра.

17/08/2010|

Едукација на Клиници за сенологију и Клиници за пластично-реконструктивну хирургију Европског онколошког Института у Милан (Instituto Europeo di Oncologia, Milano, Italia, www.ieo.it )

У периоду од 6 мјесеци, од фебруара до августа мјесеца 2010 године Др Никола Барош са Клинике за пластично реконструктивну хирургију боравио је у Клиници за пластично реконструктивну хирургију Европског онколошког Института у Милану, на едукацији из области реконструкције дојке те естетске хирургије дојке. Заједно са др Никола Барош-ем у периоду од фебруара до маја мјесеца у трајању од три мјесеца, на Клиници за сенологију и онколошку хирургију дојке боравио је др Александар Гузијан из Центра за дојку, Клиничког Центра Бања Лука.

 Разлог боравка љекара је била је едукација из области хирургије дојке те реконструктивне и естетске хирургије дојке. Акција едукације је спроведена уз помоћ Министарства здравља Владе  Републике Српске, Клиничког Центра Бања Лука те уз помоћ Avon-a кроз акцију “Шетња за живот 2009”

Европски Онколошки Институт у Милану ( www.ieo.it ) представља приватну медицинску установу која је основана 1996. године као специјализована медицинска установа те научно-истраживачки центар. Тренутно има око 1000 запослених радника а Институт је смјештен у јужном дијелу града Милана и у свом комплексу има три четвороспратне зграде. 2009. године је потписан велики пројекат да се у окружењу Института наставе радови, који су у току, и који ће довести до изградње највећег Истраживачко научног Центра ове врсте у Европи (тзв. Citta della Scienza, Cerba). IEO је медицинска установа која се првенствено бави лијечењам пацијената онколошке патологије, у којем је дијагностичко-терапијски и научно истраживачки систем потпуно уједињен. Институт обједињује хирургију, радиологију, радиотерапију, онкологију, патологију и нуклеарну медицину те се из тога може видети мултидисциплинарност у приступу пацијенту.  Пацијентима су на располагању услуге које им пружају најпознатији љекари из области лијечења малигних болести, од дијагностичких претрага на најсавременијим медицинским апаратима до онкологије, хирургије као и читав систем психолошко-физикално терапијског третмана у лијечења наведених болесника..  Европски Онколошки Институт у Милану представља референтну установу за хирургију дојке у Европи. Пацијенти већином долазе приватним путем из свих дијелова Италије и Европе а право на лијечење имају и пацијенти Националног Здравственог Осигурања Италије.

Онколошка хиругија дојке је једна од главних дијелатности Института. На Институту се налази Клиника за хирургију дојке (Senology division) која је подијељена на два одјељења. У Институту има укупно десет операционих сала од којих су четири до пет сала свакодневно на располагању за хирурге сенологије и реконструктивне хирургије. Дневно се оперише преко 25 пацијената из области патологије дојке а операционе сале раде константно од 8 сати ујутро до девет, десет сати навечер понекад и дуже.. Пацијенткиње су преоперативно комплетно обрађене тако да већина њих на операцију иде са већ познатом дијагнозом. Сентинел биопсија лимфног чвора је рутинска процедура у овој установи и метода се обавља искључиво гама камером без употребе виталне боје. Од дијагностичких метода обављају се УЗ дојки, дигитална мамографија, FNAB, Core needle биопсија, стереотаксијска вакум асистирана биопсија као и ROLL маркација непалпабилних лезија у дојци. У операционим салама је на располагању линеарни акцелератор за интраоперативну радиотерапију која се спроводи у случајевима који захтјевају протоколи лијечења.

На Институту је и Клиника за пластичну и реконструктивну хирургију (Divisione di Chirurgia Ricostruttiva). Сваки оперативни захват на дојци се завршава уз асистенцију пластичног хирурга који се зависно од недостатка ткива на дојци након онколошког третмана, одлучује се за различите реконструктивне захвате. Већина оперативних захвата на дојци овде се завршава реконструктивним захватом са имплантацијом протезе.
Начелник клинике је Проф. др Jean Yves Petit, један од највецих ауторитета из области реконструкције дојке. Клиника за реконструктивну хирургију је везана за Клинику за сенологију, те се највећим дијелом бави хируршким лијечењем реконструкције дојке и естетске хирургије дојке. Годишњи број реконструктивних операција из области патологије дојке је преко 3000, а обављају се све операције непосредне те одложене реконструкције дојке, као и одложене корективне и естетске операције.. Тренд је да се многи оперативни захвати обављају у блок анестезији или локалној анестезији те се корекција асиметрије трансфером масти-lipofilling, реконструкција брадавице и ареоле  па и сама аугментациона мамопластика обављају у локалној анесезији.

 Др Гузијан се са Института вратио пре три мјесеца и научене хируршке методе лијечења по стандардима IEO примјењује у току онколошких операција у Центру за дојку КЦ Бања Лука. Што се тиче пластичне хирургије, период едукације др Николе Барош-а је трајао пола године. Др Барош је партиципирао у свим реконструктивним и естетским захватима који су се обављали на Клиници те у потпуности усавршио оперативе технике реконструкције дојке након skin sparing/nipple мастектомије пласирањем анатомске протезе, експандера, примјеном режњева, (аутологос или са имплантом), методу липофиллинга, те корективне и естетске оперативне захвате (мастопексије, редуктивне мастопластике, аугментација..). Током едукације љекари су учествовали у научно истраживачком раду, у истраживачким пројектима “Примјена липофилинга након реконструкције дојке у циљу корекције асиметрије”, проспективној студији разлога некрозе брадавица-ареола комплекса након реконструкције дојке послије “nipple sparing” мастектомије, те “Local recurrence after abdominal flap breast reconstruction”.

Подршком те разумјевањем пословодства Клиничког Центра Бања Лука за патологију дојке тренутно је у процесу набавке неопходна опрема за извођење ових реконструктивних захвата (каниле за липофилинг, центрифуге, анатомских протеза, доплер за интраоперативну примјену у току микрохирурских операција те други хируршки инструментариј неопходан за реконструктивне и естеске операције хирургије дојке).
Набавком неопходног хируршког инструментарија, у КЦ Бања Лука, ускоро ће се обављати операције и примјењивати методе из области хирургије дојке и реконструкције дојке које се по први пут примјењују у региону а које су тренутно општи тренд у Западној Европи, Бразилу и УСА. Едукованим особљем те набавком неопходних техничких средстава хируршка патологија дојке у Клиничком центру Бања Лука це испуњавати све Европске стандарде, и у потпуности може да се акредитује у било којој институцији за Акредитацију у Европској Унији.
Сарадња Клиничког центра Бања Лука са Европским онколошким Институтом у Милану се наставља, у плану су доласци љекара из IEO Института у КЦ те обављање заједничких операција из области реконструктивне и естетске хирургије дојке у КЦ Бања Лука, посебно након успостављања и покретања радиотерапије у КЦ Бања Лука као и договор о могућности примјене интраоперативне радиотерапије. План је да КЦ Бања Лука постане лидер из области лијечења патологије дојке у региону.

13/08/2010|