Уз обавезну претходну најаву, почиње вакцинација у Универзитетском клиничком центру Републике Српске
Вакцинација амбулантних и хоспитализованих пацијената, њихових породица и пратње и осталог заинтересованог грађанства
Вакцинација амбулантних и хоспитализованих пацијената, њихових породица и пратње и осталог заинтересованог грађанства
“Хепатитис не може чекати”
Рано откривање хепатитиса и висока свијест јавности о овом обољењу од пресудне важности
Седам држављања Катара и један држављанин Филипина су се дужи временски период лијечили у нашој установи због задобијених повреда у саобраћајној незгоди.
Недавно је објављен научни рад под називом “Initial presenting manifestations in 16,486 patients with inborn errors of immunity include infections and noninfectious manifestations” у високо рангираном научном часопису Тхе Јоурнал оф Аллергy анд Цлиницал Иммунологy (Импакт фактор 14.110).
Три године од завршетка процеса акредитације Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ РС у оквиру УНИЦЕФ пројекта „Акредитација болница – пријатеља беба”
Лијечење ретинопатије код пријевремено рођене дјеце интравитреалном апликацијом анти-ВЕГФ лијека
У Универзитетском клиничком центру Републике Српске уведена је нова процедура -интравитреална апликација анти-ВЕГФ лијека којом се лијечи ретинопатија код пријевремено рођене дјеце.
Наиме, код недоношчади због пријевременог рођења долази до здравствених проблема, односно компликација усљед прематуритета, међу којима су и проблеми са видом. Крвни судови ретине, задњег дијела ока, код недоношчади нису у потпуности развијени – периферни дио ретине је без крвних судова. Са пријевременим рођењем бебе, и оксигенотерапијом, прекида се уобичајени, нормални развој крвних судова ретине, а код половине недоношчади долази до развоја ретинопатије.
Прим.др Бoгдaн Стojaкoвић (1937-2021)
Oбaвjeштaвaмo jaвнoст и зaпoслeнe дa je прeминуo нaш увaжeни љeкaр прим. др Бoгдaн Стojaкoвић.
Прим. др Бoгдaн Стojaкoвић рoђeн je 1937. у Бaњaлуци. Студиje мeдицинe зaпoчeo je нa Meдицинскoм фaкултeту у Сaрajeву, a зaвршиo гa 1964. гoдинe у Бeoгрaду. Нaкoн oбaвљeнoг љeкaрскoг стaжa зaпoслиo сe у Tузли кao љeкaр oпштe прaксe, дa би 1969. пoчeo дa рaди у Нeурoпсихиjaтриjскoj служби Meдицинскoг цeнтрa Tузлa, гдje je примљeн нa спeциjaлизaциjу. Toкoм 1971. гoдинe прeшao je у Бaњaлуку и зaпoслиo сe у Нeурoпсихиjaтриjскoj служби Meдицинскoг цeнтрa, гдje je нaстaвиo спeциjaлизaциjу. Истe гoдинe зaвршиo je eдукaциjу из eлeктрoeнцeфaлoгрaфиje, a 1972/73. шкoлскe гoдинe уписao je пoстдиплoмскe студиje из психoтeрaпиje у Цeнтру зa мeнтaлнo здрaвљe КБЦ Рeбрo у Зaгрeбу и из фoрeнзичкe психиjaтриje у Психиjaтриjскoj бoлници Врaпчe. Имeнoвaн je зa шeфa Oдсjeкa зa психoтeрaпиjу 1973. гoдинe, a 1977. пoстaвљeн je зa нaчeлникa Психиjaтриjскe службe, кoja je 1983. прeрaслa у Психиjaтриjску клинику. Дужнoст нaчeлникa Клиникe зa психиjaтриjу oбaвљao je дo свoг пeнзиoнисaњa 2002. гoдинe.
Биo je прeдсjeдник Кoмисиje зa психиjaтриjу, кoja je рaдилa нa aнaлизи стaњa психиjaтриjских бoлeсти, кaдрoвa, oпрeмe и рaспoлoживих прoстoрa. Имeнoвaн je 2000. гoдинe зa зaмjeникa прeдсjeдникa Удружeњa психиjaтaрa у БиХ. Учeствoвao je у тeoрeтскoj и прaктичнoj нaстaви нa Meдицинскoм фaкултeту у Бaњaлуци. Биo je члaн испитнe кoмисиje зa пoлaгaњe спeциjaлистичкoг испитa из нeурoпсихиjaтриje. Учeствoвao je у изрaди Moнoгрaфиje УКЦ РС у диjeлу кojи сe oднoси нa Клинику зa психиjaтриjу.
Кoмeмoрaтивнa сjeдницa пoвoдoм смрти прим др Бoгдaнa Стojaкoвићa oдржaћe сe дaнaс 7. jулa у 11:00 чaсoвa у Сaли бр. 2 у Цeнтрaлнoм мeдицинскoм блoку, a сaхрaнa ћe бити oбaвљeнa у 14:00 чaсoвa нa мjeснoм грoбљу у Слaтини.
Еминентни стручњак из области торакалне хирургије Дијего Гонзалез Ривас посјетио је Универзитетски клинички центар Републике Српске, чиме је настављена посјета свјетских стручњака у нашој установи.
Ово је уједно била и прилика за сусрет грудних хирурга из региона, размјену искустава и успостављање сарадње између релативно малобројних кућа грудне хирургије у регији.
Делегација Уралске регије из Руске Федерације заједно са генералним директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске проф. др Владом Ђајићем и сарадницима обишла је организационе јединице наше здравствене установе. Директор Прве болнице у Магнитогорску др Јевгениј Владимировић Шахлин рекао је да УКЦ Републике Српске и Прва болница у Русији имају исти приступ у пружању љекарске помоћи и рехабилитацији обољелих од ковида, те похвалио рад медицинског особља УКЦ РС на челу са проф. др Владом Ђајићем.
Тим Клинике за општу и абдоминалну хирургију Универзитетског клиничког центра Републике Српске урадио је лапароскопску операцију препонске киле.
Лапароскопска херниопластика је процедура која је комфорнија за пацијента јер је постоперативни опоравак болесника знатно бржи и боравак у болници у односу на класичну операцију је знатно краћи. Ријеч је о процедури која ће се редовно изводити у Клиници за општу и абдоминалну хирургију.